Свечаност на Дрини у славу нобеловца Иве Андрића

Вишеград - Град који настаје на ушћу Рзава у Дрину биће мјесто стваралаштва, умјетности и помирења, ријечи су којима је редитељ Емир Кустурица поздравио окупљене госте који су дошли да обиљеже годишњицу почетка радова на пројекту Андрићграда, меморијалног комплекса који, на његову иницијативу, ниче на у срцу Вишеграда.

Кустурица је, пред спомеником српском нобеловцу Иви Андрићу, који је данас откривен, поручио да само велика љубав може да преко ноћи створи један град, и да “само љубав може пацификовати осветничку нарав и потребу да се истрбљују сународници друге вере”.

“Овај град ће помоћи да наше, али и великане других народа вратимо на позорницу”, рекао је Кустирица на свечаности, којој су осим највиших званичника Републике Српске, присуствовали и министар унутрашњих послова Србије и мандатар за састав нове владе Ивица Дачић, вицепремијер Јован Кркобабић, министар спољних послова Србије Вук Јеремић и изасланик предсједника Србије Оливер Антић.

Кустурица је објаснио да српски народ, иако није имао ренесансу, јесте имао велике ствараоце, попут Андрића и Николе Тесле, чије је ђело основа свих технолошких достигнућа модерног свијета.

Посебну захвалност Кустурица је изразио главном покровитељу пројекта, предсједнику Републике Српске Милораду Додику, којег је назвао “доказаним борцем за истину да српски народ није илегална организација већ мали али значајни народ”.

Споменик Иви Андрићу је реплика споменика са Андрићевог вијенца у Београду, аутора Миланка Мандића, и постављен је на Трг Николе Тесле како би красио простор испред централне зграде комплекса, у коју ће, између осталог, бити смјештен Андрићев институт.
У протеклих годину дана, под кровом се у Андрићграду нашло 11.130 квадратних метара, од планираних 46 објеката до сада је завршен 21, а завршетак радова планиран је на Видовдан 2014. године.

Осим Милораду Додику, Кустурица је кључеве Андрићгарада, као почасним грађанима, уручио Вуку Јеремићу и Матији Бећковићу.

Додик је изразио задовољство и захвалност због тога што ће се у Андрићграду, осим што ће се реафирмисати дјело великог писца, људи окупљати и на најбољи начин уздизати националне вриједности.

На свечаности је говорило и више гостију из Србије, који су истакли значај недјељивости српског народа, која је, како су поручили, оличена и у древном мосту Мехмед-паше Соколовића, односно Андрићевој ћуприји на Дрини.

Ивица Дачић обећао је да ће, ако га парламент изабере за премијера, Србија увијек градити најбоље могуће односе и чувати Републику Српску.

“Нико нема право да критикује Србију зато што има специјалне везе са Републиком Српском јер ако неко удаљен десетинама хиљада километара води рачуна о другим народима на Балкану, зашто Србија не би водила рачуна о свом народу са друге стране Дрине”, рекао је Дачић.

Истичући потребу што интензивнијег повезивања Срба са двије стране Дрине, Дачић је изразио наду да ће Андрићград бити заоставштина будућим покољењима којима више неће рушити споменике већ градити мостове који ће премошћавати, не само Дрину, већ и разлике међу људима.

Он је нагласио приврженост Србије дејтонској архитектури БиХ, и казао да ће нова влада у Београду бити не само фактор мира и стабилности већ и покретач што чвршћих веза између РС и Србије.

“То је моја историјска обавеза и због времена у којима је стварана РС”, објаснио је Дачић.

На свечаности је о стваралаштву нобеловца и његовим поукама говорио и изасланик предсједника Србије Оливер Антић, који је примијетио да се у бистрини Рзава и Дрине најљепше огледа суштина Андрићевог дјела “да подељени етнос треба спојити мостом”.

“Овај град је сиболично заокружење тог етноса али и продужетак визије великог везира Мехмед-паше Соколовића”, казао је Антић.

И министар Јеремић указао је на традицију вјештачког стварања границе између европског истока и запада на Дрини, и подсјетио да су и Срби каткад усвајали ту границу иако су њу стварали они који српском народу нису наклоњени.

“Андрићева ћуприја је довољно широка а Дрина довољно плитка и очување те реалности је један од наших најважнијих завета”, рекао је Јеремић.

На крају је, пјесник Матија Бећковић поручио да је Андрићград дјело дубоке оданости умјетника умјетнику, и да је вјера у умјетност “Стоја и Остоја на којима се Андрићград држи”.

Повезаност Срба са двије стране Дрине симболично је истакнута звуцима “моравца” које је извео трубачки оркестар, али је сценариом свечаности акценат ипак стављен на универзални и космополитски дух Андрићграда, у којем се, како је рекао Кустурица, сусрећу бројни путеви из Андрићевог дјела.

У Андрићграду су се данас, осим химне Републике Српске и севдалинки, могли чути и тактови Дворжака, мелодија из серије “Отписани”, а стилски шаролике биле су и кулисе, јер се већ сада могу врло добро наслутити обриси комплекса у којем ће такорећи зид уз зид стајати монументалне грађевине класичног и турско-балканског стила.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.