Стихови још звоне изнад Леотара

ТРЕБИЊЕ - Пјесничком вечери под називом "На Дучићевом путу", у недјељу је завршена овогодишња пјесничка манифестација "Дучићеве вечери поезије".

У програму који је приређен прексиноћ у позоришној сали требињског Дома културе стихове су говорили пјесници из Србије, Црне Горе и Републике Српске, добитници награда на пјесничким сусретима током 2009. године.

Поезију су казивали Ружица Комар, Слободан Ракитић, Доброслав Ћук, Мирослав Максимовић, Ђорђо Сладоје, Милица Лилић-Јефтимијевић, Вукман Оташевић, Верољуб Вукашиновић, Aндрија Радуловић, Братислав Милановић, Зоран Костић, Радослав Милошевић и Владимир Јагличић.

У музичком дијелу програма наступили су: Aкадемски хор "Обилић" из Београда под руководством Даринке Матић-Маровић, умјетник на фрули Бора Дугић, сопран Јасна Шаиновић, тенор Радивоје Симић, пијанисткиња Невена Живковић и пијаниста Божидар Вучур.
Водитељ програма био је пјесник Драгомир Брајковић.

Истога дана, у јутарњим часовима, одржан је помен Јовану Дучићу у Херцеговачкој Грачаници, од октобра 2000. године посљедњем почивалишту земних остатака великог пјесника. Дучић је своје дјело исклесао из историјског бића свога рода.

У размеђи осаме нужне да би се стварало и трајне спојености са свијетом нашао је простор и проналазио обрасце за стихове непорециве снаге и љепоте. Између оних који га са много разлога славе и оних који га без разлога поричу, Јован Дучић животворно пулсира у савременој српској поезији.

Узвишеност

На овогодишњим "Дучићевим вечерима поезије" истакнут је јединствен пјеснички став да је, враћајући поезији господство духа посредством стиха, Дучић тражио од своје пјесме да буде отмјена и узвишена и да буде израз нечега што је већ постојало као израз српског духа.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.