Стефан Миленковић: Свој живот гледам као филм

Живот је прекратак да бих га проводио радећи нешто што не волим и у чему не уживам. У тренутку када ми бављење музиком и свирање виолине престане бити уживање, нећу више бити виолиниста - рекао је у интервјуу за "Глас Српске" виолиниста свјетског гласа Стефан Миленковић.

Он је дошао у Бањалуку поводом концерта за који је све било спремно до закључења овог броја нашег листа. Заједно за Миленковићем, на великој љетњој турнеји је и гитариста Един Карамазов. 

* ГЛAС: Како доживљавате Ваше сусрете са публиком на концертима? 

МИЛЕНКОВИЋ: Дивно је доћи у Бањалуку. Први пут сам овде свирао када сам био клинац, а тог наступа се добро ни не сећам. Знам да смо увек имали много пријатеља овде и да је Бањалука нудила добар провод. Бањалучка публика је топла, воли музику и цени то што радим. Доста је опуштена, није уштогљена. Един Карамазов и ја волимо да направимо један контакт са публиком, а да то не буде само завеса између сцене и гледалаца, него да се управо то повеже и онда је енергија боља. То је са бањалучком публиком увек био случај.  

* ГЛAС: Да ли је оптерећујуће то што праве поређења између Вас као "чуда од дјетета" на почетку каријере и сада?  

МИЛЕНКОВИЋ: Раније ме то много више дотицало, али сада не. У једном прелазном периоду сам о томе размишљао, али у суштини сам толико другачији од онога што сам био пре у сваком смислу, па и у музичком. Када чујем те приче о мени као детету, имам осећај да то нисам ја и као да слушам да говоре о неком другом. Прошло је толико времена и много сам старији, проживео сам много ствари. На свој живот од раније гледам као на неки филм. Доживљавам га као други живот.    

* ГЛAС: Гдје сте пронашли своје мјесто као једно од највећих имена из свијета музике?

МИЛЕНКОВИЋ: Бити виолиниста је нешто доста необично и узак је круг људи који се тиме баве, а још ужи оних који се тиме баве дуго. Иза тога стоји један огроман рад. Увек се ослањам на рад и резултате који долазе после. Није то само резултат у смислу доброг свирања на концерту. Битно је да ми је забавно док свирам.

* ГЛAС: Куда Вас воде путеви музике и да ли се окрећете новим правцима?

МИЛЕНКОВИЋ: Волим да истражујем у музици. Класична музика и свет виолине су доста скучени. Он ме као такав, сам за себе, не интересује. Интересује ме свет уопште и разна искуства. Кроз виолину и класичну музику се исказујем, али свет је разноврстан и нуди много могућности.

Први наступ

Прве часове виолине Стефану Миленковићу је давао отац још кад је имао три године. Три године касније имао је први наступ као солиста са оркестром. Године 1984. отпочела је његова интензивна музичка каријера. Свирао је за америчког предсједника Роналда Регана на божићном концерту у Вашингтону 1987. и за совјетског предсједника Михаила Горбачова у Београду 1988. године. Свој хиљадити наступ имао је 1993. године у Монтереју у Мексику.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.