Стара керамика прозор у свијет

БAЊA ЛУКA - Подручје сјеверне и сјеверозападне Босне показало се као веома занимљиво за археолошка истраживања. Раније смо имали само 30 археолошких локалитета, а сада их је 130.

Ово је рекла за "Глас Српске" кустос археолог из Музеја Републике Српске Ивана Панџић.

Додала је да на ове просторе и даље долазе професори са Кембриџ и Лестер универзитета, јер желе да направе археолошку карту Републике Српске, почевши од палеолита.

Ивана Панџић је од 2006. године дио тима који ради на пројекту "Палеолит сјеверне Босне", заједничком подухвату Музеја РС, Завода за заштиту културно-историјског и природног насљеђа РС и Универзитета у Кембриџу.

- Са професором Престоном Мираклом и колегом Тонком Рајковачом са Кембриџ универзитета највише сам се бавила палеолитом. До сада смо током истраживања углавном проналазили камене алатке, камене облутке, алатке које је првобитно човјек користио у овим крајевима. У млађем каменом добу јавља се керамика, посуде, уломци посуда, али и даље камени материјал - испричала је Ивана Панџић.

Она је додала су током одређених истраживања пронађени бронза и метал.

- Имамо тезу да се неандерталац, склањајући се од хладних и тражећи топлије просторе, зауставио управо на простору сјеверне Босне. Касније је дошло до глобалног затопљења, преласка из номадског у сталан тип насеља. Оснивају се насеља и људи почињу да живе на једном мјесту - испричала је Панџићева.    

Она је подсјетила да су 2006. истраживања рађена углавном на подручју Добоја, а пројекат је од 2007. године интензивно настављен са Музејом Републике Српске.

- План за 2010. годину су дијелови токова ријека Сане и Уне. Малу паузу, што се тиче ископавања, имали смо између 2008. и 2009. године - рекла је Панџићева.

Геоархеолошка истраживања одређених локалитета почела су у новембру, а Ивана Панџић је такође дио археолошког тима.

- Имамо срећну околност да професори са Кембриџа доводе своје студенте. Долазио је студент са геоархеологије, који је узимао узорке са три локалитета. То су Кочићево у Српцу, Пејчиновића брдо у Лакташима и Клашнице - каже Панџићева.

Према њеним ријечима, на тим мјестима су на сваких десет до двадесет метара узимали узорке земље, који су однесени у лабораторију у Кембриџ. Очекују се резултати анализе, на основу којих ће се утврдити тачност колико је дубок културни слој.

- Сарадња са Кембриџом нам је веома битна. Већ од сљедеће године имамо двије кампање, гдје ћемо завршити истраживање сјеверне Босне и имати комплетну карту са тачно лоцираним мјестима. Желимо да и код људи пробудимо свијест о значају археологије, а та мјеста касније ће имати и туристички значај - закључила је Ивана Панџић.

Радионица

- Имали смо радионицу на којој је учествовало неколико професора са Лестер и Кембриџ универзитета. Било је ријечи о археологији и гранама археологије које код нису баш биле утемељене до сада. То су геоархеологија и зооархеологија. Aрхеологија као наука сама не може више да опстаје, она има своје подгране без којих више не можемо - каже Ивана Панџић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.