Стална поставка српских фресака

ФИРЕНЦA - Стална поставка копија српских фресака у базилици Санта Кроче у Фиренци од сриједе краси овај изложбени простор, који годишње посјети око два милиона људи.

У базилици Санта Кроче, у простору гдје се налазе гробови Микеланђела и Галилеја, изложене су копије фресака Мироноснице на гробу Христовом, Богородица из Благовијести, Велики празници из манастира Милешева, Пастири и Купање Христа из Рођења Христовог из манастира Сопоћани, Смрт краљице Aне Дандоло, мајке Уроша И, из манастира Сопоћани, Краљица Симонида и Краљ Стефан Урош ИИ Милутин - портрети из манастира Грачаница.

Ово је први пут да су дјела, која не припадају италијанској умјетности, у овом простору изложена као стална поставка. Министарство културе је за израду ове поставке ангажовало Галерију фресака.

Велика изложба "Србија, земља фресака" фирентинској публици била је представљена у априлу ове године, а усљед великог интересовања била је продужена за тридесет дана.

Изложба "Србија, земља фресака" представља малу антологију српског средњовјековног стваралаштва, од Студенице до Каленића. Први пут је реализована 2007. у Стразбуру, а затим у Паризу, Бриселу, Клагенфурту, Љубљани, Ватикану и Витербу.

Посјетиоци су имали прилику да виде више од 20 копија фресака, бројне одливке камене пластике, као и макете манастира Сопоћани и Милешева.

Сталну поставку у базилици у Фиренци отворио је министар културе, информисања и информационог друштва Предраг Марковић.

Отварајући изложбу Марковић је нагласио да чињеница да су фреске по други пут у базилици Санта Кроче говори о жељи за новим сусретом и међусобним упознавањем, јер "мостови спајају обале, а људе само ако су они сами спремни да крену једни другима у сусрет".

"Србија, земља фресака" са успјехом је постављана и у Риму и у цркви Санта Мариа дела Салуте у Витербу. Ријеч је о укупно 32 експоната - 21 копији фресака и 11 одливака пластике из најрепрезентативнијих манастира средњовјековне Србије.

Високи Дечани

Преко одливака камене пластике представљени су манастири Љубостиња, Милешева, Сопоћани, те нарочито манастир Високи Дечани, задужбина краља Стефана Дечанског и његовог сина, цара Душана, из 14. вијека.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.