Фото: Српска књижевна задруга у знаку јубилеја
Београд - Најстарија српска издавачка кућа Српска књижевна задруга обиљежила је 120 година од оснивања свечаном академијом која је одржана у понедјељак увече у београдском Народном позоришту, јавиле су агенције.
Препуну салу испунили су најпознатији писци, бројни научници, умјетници чија су се дјела појавила између корица плавог "Кола" Српске књижевне задруге.
У име слављеника публици се обратио секретар Српске књижевне задруге проф. др Мило Ломпар. Говорећи о пређеном путу, причу је започео историјским 29. априлом 1892. године када су се у згради ондашње Српске краљевске академије окупили великани попут Стојана Новаковића, Јована Јовановића Змаја, Љубомира Ковачевића, Љубомира Стојановића, Милана Јовановића Батута.
Њих је водила и идеја, наставио је Ломпар, да оснују друштво које ће се систематски бавити књижевношћу и науком, а дјеловати налик породичној задрузи.
Били су то први чланови Српске књижевне задруге који су основали институцију чији је задатак био да цијелом српском народу, без обзира на државне границе, пружи могућност да се упозна са највреднијим дјелима српских писаца и научника, али и свјетских класика, истакао је Ломпар и изразио жељу да се то настави и убудуће.
Јубилеј су Српској књижевној задрузи честитали патријарх српски Иринеј и министар културе Србије Братислав Петковић.
- И у економски тешком времену у којем живимо ми немамо право на малодушност и клонуће, мислим да ни ми немамо - и не треба да имамо, друга решења од овога које су нам зацртали оснивачи Српске књижевне задруге, а то је ослањање на своје снаге - казао је Петковић.
Патријарх српски Иринеј рекао је да је Српска књижевна задруга укоријењена у бити српског народа, окупљајући његове најумније главе.
- Српска књижевна задруга је издавала, а то чини и данас, највреднија дела српске књижевности и науке на кристално чистом српском језику, писаном прекрасном ћирилицом, дајући велики допринос образовању и просвећивању српског народа - рекао је патријарх српски Иринеј.
Богат умјетнички програм, рађен према сценарију који је креирала Српска књижевна задруга, а режирао Божидар Ђуровић, обухватио је драмски приказ сусрета Тесле и Змаја.
Избор из поетских и прозних текстова српских класика говорили су глумци Љиљана Благојевић, Биљана Ђуровић, Срба Милин и Синиша Убовић. Своје стихове казивали су пјесници Рајко Петров Ного, Милосав Тешић..., а програм су употпуниле балетске и музичке нумере, те наступ Aкадемског хора "Иво Лола Рибар".
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.
Најновије вијести из рубрике