Сређивање

Нико није одушевљен сређивањем, које може да га задеси, када му га неки спроводилац сређивања најави ријечима: средићу ја тебе. Још као дјеца, научили смо да овако најављено довођење у ред подразумијева да ће они који су предмет тог сређивања бити подвргнути поступцима који за њих нису пријатни и који се извршавају под укрућеном заставом пријеке и силовите дјелотворности. Колико год да зазиремо од тога да нас други сређују, да нам сређују личност, ми, с друге стране, врло радо прихватамо да нам други сређују послове, а да нам личност остане нетакнута.

Ми бисмо да нашу личност сређујемо сами, самопосматрањем, упоређивањем, мислима, дјелом, у купатилу, пред огледалом, повучени сами у себе, у најповјерљивијем кругу блиских душа, у јавном животу... Располажемо и, лакше или теже доступним, средствима за сређивање. Сређујемо се културним и образовним садржајима школовања, умјетности, духовности, обавијештености, науке, технике, друштвености; сређујемо се географским садржајима излета, путовања; сређујемо се физичким садржајима кретања, одмора, тјелесног рада, вјежбе, спортског такмичења, сукоба борбених снага; сређујемо се биолошким садржајима узгоја биљака и животиња, за исхрану и разоноду; сређујемо се хемијским садржајима витамина, минерала, лијекова, наркотика, алкохола... Такође, не тако давно, на почетку једне љубавне везе, двоје заљубљених обзнањивали су своју међусобну љубав говорећи: средили смо се.

Тако се ми сређујемо сами, или у најужем кругу, сређујемо се у глави, срцу, стомаку, гениталијама, сређујемо ствари по својој кући и по свом дворишту. Ова наша појединачна сређивања захваћена су замасима ширих сређивања области заједничког живота, у селу, у граду, у држави, у свијету; у чему учествујемо, о чему свједочимо и о чему нагађамо. И у овим областима сређивања, ми једни друге можемо да средимо, једни другима можемо нешто да средимо, и једни с другима можемо да се средимо.

Средити, то значи побољшати, поправити, па чак и довести у стање знатног степена савршенства, али истовремено, средити значи погоршати, покварити, па чак и довести у стање потпуне пропасти. Кад се усредсриједи на то да среди самог себе, од човјека може да испадне жив споменик или пепео човјечије слике. Друге људе човјек може да сређује тако да му они или подижу споменике, или слике пале, или истовремено једни подижу споменике а други слике пале, што није риједак случај.

++++++

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.