Србадија пјева широм Европе

БИЈЕЉИНA - Српско црквено пјевачко друштво - хор "Србадија" и диригент, главни стуб и ослонац друштва Десанка Тракиловић заслужни су што се за Бијељину и Републику Српску чује на најљепши начин широм свијета.

Десанка Тракиловић и "Србадија" су за поштоваоце музике, а посебно хорског пјевања, једно те исто, јер је она сав свој живот посветила музици и "Србадији".

- Готово тридесет пет година сам у настави и сталном контакту са младим људима, истинитим талентима, са дјецом, некада ученицима, а сада студентима, којима је, као и мени,
музика у срцу и души и у свеколиком животу. Највише свог педагошког и стваралачког рада провела сам са хоровима - рекла је Десанка Тракиловић.

Она је почетком деведесетих година дошла из Тузле у Бијељину, а затим се побринула за обнављање рада гласовитог Српског црквеног пјевачког друштва "Србадија".

- Требало је много труда да се врати стари сјај и поштовање хорском стваралаштву у Бијељини, те да "Србадија" поново буде угледни хор. Тај развојни, обновитељски период рада "Србадије" трајао је све до 2000. године, а прво охрабрење да смо на добром путу и да је сав наш уложени труд резултовао успјехом, дошло је на Хорској олимпијади у Линцу, када смо освојили по једну сребрну и бронзану медаљу - каже Десанка Тракиловић.

Све касније што се дешавало са "Србадијом", хорским стваралаштвом у Бијељини и "Мајским музичким свечаностима" у Бијељини је круна вишегодишњег, истрајног и темељитог рада на стасавању "Србадије" и припрема за његово наступање на свјетској музичкој сцени.

A са те захтјевне, неумољиве, пробирљиве и престижне свјетске сцене стизала су бројна, врхунска признања у виду златних одличја са хорских олимпијада, смотри
хорова и других музичких светковина у бројним европским земљама. Поименце у Линцу, Риму, Камерину, Хановеру, Будимпешти, Вернигеродеу. Крунисан је тако дугогодишњи рад у Бијељини, који је, захваљујући Десанки Тракиловић и "Србадији" уврштен у мапу свјетског хорског стваралаштва, али и у календаре тих значајних музичких догађаја.

У мају сви хорски путеви воде у Бијељину и тада настају праве музичке свечаности. Долазе дјечији, мјешовити, женски, мушки и камерни хорови. Они, такође, одабрани који имају изграђену сопствену хорску културу. "Србадија" им је свима домаћин. Знатну помоћ у организацији "Мајских музичких свечаности" и "Србадији", али и Десанки Тракиловић, пружају искусни хорски стваралац Даница Дана Мојић, али и диригент, њена кћерка Јелена Тракиловић. Тих дана у семберској равници пјева се на неколико мјеста, у великој дворани градског биоскопа и у неколико православних храмова.

"Мајске музичке свечаности" 2012. године у Бијељини биће, вјерује се, свечаније и садржајније од свих претходних.

- "Србадија" има изграђену, истанчану хорску културу израза на свјетској сцени. Изводимо углавном дјела српских композитора, од првог српског образованог композитора Корнелија Станковића до савремених српских композитора. Живи композитори увијек могу да сугеришу нешто ново, да прате наш рад и да дају своје сугестије. Зато и ми инсистирамо на сопственој, на нашој интерпретацији неког музичког дјела - истиче Тракиловићева.

Бијељински хор, који је два пута одликован "Орденом Светог Саве", ускоро ће пут под ноге, па ће широм Европе пјевати танкоћутну српску духовну пјесму.

Јован Дучић

Бијељинци су послије Другог свјетског рата одлучили да изграде дом за "Србадију", па су се обратили и пјеснику, у то
вријеме угледном дипломати, Јовану Дучићу да им помогне.

Забиљежено је да је Дучић на маргини тог писма написао: "Послати 1.000 динара". Тако се Дучић одужио Семберцима, јер је крајем деветнаестог вијека у Бијељини било прво његово учитељско запослење, а у том граду је имао и велику љубав, такође, пјесникињу Магдалену Николић-Живановић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.