Срамота да се театар брани беспарицом

Бањалука - Представе у позориштима из региона случајно подигну прашину. Презрео бих свакога ко би правио вештачке кризе и скандале и тиме се служио да привуче публику у позориште. То је контрапродуктивно и можда у првом тренутку делује као да је права формула, али није, него је антиуметничка.

Рекао је то угледни српски театролог Јован Ћирилов, осврћући се на ситуацију која тренутно влада у позориштима у Србији.

- Срамота је да се позоришта бране тиме како немају новца и да због тога лоше функционишу. Заједно са селекторком Aњом Суша дошао сам до једне формуле да је боље да на овогодишњи “Битеф” позовемо мањи број добрих представа. Боље је да имамо десет прворазредних представа. Упркос новчаним проблемима, овогодишњи “Битеф” је добро прошао - сматра Ћирилов.  

Врсни познавалац театра истиче да постоје политичка струјања која раде у корист културе, па самим тим и театра.

- У време ренесансе владари који су били носиоци политике са једне стране су ратовали, а са друге оснивали позоришта и помагали уметнике и сликаре. Турбуленције у позориштима Србије су врло карактеристичне и занимљиве - истиче Ћирилов.

Он наглашава да проблем сукоба већине глумаца “Aтељеа 212” и управника Кокана Младеновића, чију су смјену они затражили у јуну ове године, није једноставан.

- Понудио сам да посредујем између глумаца и управника позоришта Кокана Младеновића. Са једне стране имамо ситуацију да то позориште није лоше захваљујући Кокану Младеновићу, али глумцима се не свиђа његов помало диктаторски став. Он има и мало тешку нарав, а са глумцима треба знати сарађивати. Пошто сам дуго био управник позоришта, Младеновићу бих препоручио да покаже мало више љубави према глумцима. Сигурно је да глумци не воле арогантан став - каже Ћирилов.

Разматрајући ситуацију у позориштима из окружења Ћирилов је дао савјет театрима који желе да се баве политичким темама. 

- Позориште које хоће отворено да се бави политиком мора имати своју уметничку форму која треба да буде обучена у праве вредности, глумачке, редитељске, сценографске... и да тек онда има право да буде критично према околини у којој се налази - оцијенио је Ћирилов.   

Театролог који гледа представе широм свијета не жели да издваја ниједну новију представу из Србије као најбољу. Међутим, издвојио је једно редитељско име.

- Редитељ Оливер Фрљић је изузетна уметничка појава и на различитим сценама и у републикама бивше Југославије направио је представе које су изазвале пажњу и политички су ангажоване - истакао је Ћирилов.

Рахела Ферари

- Прво сећање које имам на детињство ми је одлазак са мајком у позориште у Кикинди. На мајчиним рукама сам ушао у позориште, а касније сам постао позоришни човек. Као једну од најбољих глумица из моје младости истичем Рахелу Ферари. Она је толико дуго трајала са својим вредностима, а касније сам постао управник позоришта чији је она била члан - присјетио се Јован Ћирилов.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.