Спомен врлине

Aлександар Илић

xТакође, код бонобо мајмуна, односно патуљастих шимпанзи, полни чин јавља се као услуга захвалности коју женке узвратно пружају мужјацима за даривање хране, и као поступак разрјешавања опречности и сукоба у заједници, посредством хомосексуалног и хетеросексуалног успокојавања разбукталих страсти, при чему се уз закључни коитус запажају и предигре надражаја трењем, пољупци с уснама и језиком, орални секс...

Што се тиче нас људи, пружање сексуалних услуга, порнија, проституција, сврстава се у најстарија друштвена занимања, будући да присуство ове дјелатности у људском друштву потврђују најстарија свједочанства. Једно од њих је сумерско-акадски еп о Гилгамешу, записан утиснутим клинастим писмом на глиненим плочама у древној Месопотамији. Гилгамеш, владар града Урука, послао је заносну Шамхат, посвећену блудницу из храма богиње Иштар, да љубављу припитоми дивљу ћуд Енкидуа, који је живио међу звијерима. Она му оде, раскопча се, прими његов дах, даде му дјело жене, и они током шест дана и седам ноћи непрекидно водише љубав. Након тога звијери избјегаваше Енкидуа, у његовим мишићима попусти напетост, он постаде разборитији, и тако припитомљеног Шамхат га одведе Гилгамешу у Урук...

Мнесарета, спомен врлине, тако се звала љепотом прослављена хетера, дакле префињена госпођица блудница, која је живјела у четвртом вијеку старе ере у Aтини, и којој су друге хетере, због њене жућкасте пути, а завидећи јој на љепоти, надјенуле надимак Фрина, жаба крастача. Могуће је и да су Фрини надимак дали с искреним поштовањем они којима је правила друштво, тако што је њена особеност исказана реторичком фигуром семантичког обрта, антифразом, која дословном значењу ријечи даје супротан смисао. Ова жена била је таква љепотица да су је као најдостојнији модел за приказивање божанске Aфродитине љепоте изабрали величанствени грчки ликовни умјетници, њени савременици, сликар Aпел за слику Aфродите Aнадиомене и вајар Праксител за скулптуру Aфродите Книдске. Због сталног поређења с Aфродитом и због скрнављења тајне обреда у светилишту Елеусине, Фрина је оптужена за безбожност и изведена пред суд. Када је њен бранилац, оратор Хиперид, увидио да су његове ријечи узалудне и да слиједи изрицање смртне казне, свукао је оптуженој хаљину, открио спомен врлине, и Фрина надживје и суђење и судије...

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.