Шопаловићи на граници позоришта и реалности

БAЊAЛУКA - Представа "Путујуће позориште Шопаловић", по тексту Љубомира Симовића, а у режији Владимира Лазића, одиграна је премијерно у суботу увече на великој сцени Народног позоришта Републике Српске.

Глумачки ансамбл у саставу: Ђорђе Марковић, Љиљана Чекић, Aлександра Ћосић, Златан Видовић, Жељко Стјепановић, Наташа Иванчевић, Миљка Брђанин-Бабић, Ведрана Мачковић-Зубовић, Ковиљка Шипка, Бранко Јанковић, Рајко Марчета, Драгослав Медојевић, Наташа Перић, Јована Ђорић, Белинда Божичковић и Неда Шегрт, дочарали су тако један од најзначајнијих Симовићевих текстова, али и драмске литературе уопште.

Упечатљиву сценографију урадила је Драгана Пурковић-Мацан, а костиме Ивана Јовановић. Кроз представу се провлаче и занимљиви сонгови које су пјевали Aна Симанић, Софија Aнтић, Јелена Башић, Слађана Зрнић и Ђурђа Вукашиновић.

Како је истакао редитељ Владимир Лазић, нимало не може бити незадовољан игром глумаца и свим техничким детаљима који су изузетно урађени.

- Публика је пратила представу врло коректно, реаговали су на местима на којима смо и мислили да ће реаговати. Ја сам од оних редитеља који увек тражи више и боље, па се тако надам да ће и ова представа сваким играњем бити све боља - рекао је Лазић.

Он је истакао да је то текст који има изузетно тематско идејно језгро, лирску димензију, с обзиром на то да га је писао изузетан пјесник.

- Симовић је направио поему о трагедији народа, о преживљавању, те поему о томе да посредством позоришта можемо да сазнамо нешто више о животу - рекао је Лазић.

Према ријечима глумице Миљке Брђанин-Бабић, ријеч је о изузетном тексту и не постоји глумац који не би волио да га игра.

- Текст се бави питањем гдје почиње позориште, а гдје стварност и да ли уопште постоји граница између реалности и позоришта. У улози сам удовице Симке која представља реалност у овој представи, а какву, остаје на публици да процијени - рекла је Брђанин-Бабић.

У представи "Путујуће позориште Шопаловић" први пут су заиграли и талентовани студенти Aкадемије умјетности Универзитета у Бањалуци, који су, према Лазићевим ријечима, показали велики труд и залагање.

- Јако сам срећна што сам добила шансу да заиграм на даскама националног театра у професионалној представи, а за мене нема малих и великих улога, већ малих и великих глумаца. Нарочито ме радује што играм управо у представи "Путујуће позориште Шопаловић", јер ми је то један од омиљенијих драмских текстова - рекла је студенткиња четврте године Aкадемије у Бањалуци Наташа Перић.

Подвиг

Лазић сматра да је заједно са цјелокупним ансамблом успио да направи подвиг и отвори још нека питања у овом тексту, с једне стране о суровости људи у рату, анималној жељи за преживљавањем, а с друге стране текст чини нека магична привлачност и сензуалност мушко-женских осјећања, те на крају да и комедија и трагедија могу да буду саставни дио свакодневног живота.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.