Смиљка Исаковић: С музиком обишла свијет

Ја сам као медијум који хвата зрачење публике. Када изађем на сцену, осетим како ко зрачи. Велики људи зраче ширином, прихватају вас како треба. Имала сам случајева да почнем концерт и осетим да ме неко лоше зрачи. То се осети и онда је тешко свирати, рекла Исаковићева

СМИЉКA Исаковић је светски позната чембалисткиња. Магистрирала је два инструмента, на београдском Факултету музичких уметности клавир и на Конзерваторијуму "Чајковски" у Москви чембало, а првих дана септембра очекује је одбрана доктората чија је тема примена класичног менаџмента на организацију опере, балета и концерата.

У светским музичким круговима Смиљка је позната као прва дама чембала, а држава Србија јој је указала част да буде један од 204 добитника нових, биометријских пасоша као заслужни грађанин. Међутим, Смиљка Исаковић није само чембалисткиња. У чувеној Римској дворани Библиотеке града Београда пре неколико месеци промовисала је своју прву књига есеја "Зубати осмех Макса Графа" у издању Издавачке куће "Прометеј".

Смиљка за "Глас Српске" прича о лету које ће за њу бити пребогато наступима, јер је Министарство културе Србије одобрило њен пројекат "Децентрализација уметности", а 12. августа грађани Љубљане уживаће у њеном музицирању на Фестивалу Љубљана, који има традицију дугу тридесетак година и реноме познатог Единбуршког концерта.

- После скоро 20 година свираћу поново у Љубљани, на концерту на којем се свира и класика и  џез, а у септембру би требало да изађе и мој први компакт диск "Смиљка лајв", концерт са оркестром. У септембру, тачније 11. септембра, свираћу на концерту посвећеном 200. годишњици оснивања Велике Доситејеве школе. Биће то приказ Доситејевог живота кроз музику - каже уметница, која је и поред реномеа који ужива и професор музике у једној Средњој музичкој школи у Београду.

A када је реч о пројекту које је одобрило Министарство, Смиљка каже да се ради о десет концерата које ће свирати или је већ свирала у Шиду, Галерији "Сава Шумановић", Смедереву, Лозници, Бањи Ковиљачи, Новом Саду, Aранђеловцу, на Златибору, у Чајетини, Сремским Карловцима и Бајиној Башти. A пошто су то углавном библиотеке, Смиљка ће свакој од њих поклонити и по један "Зубати осмех Макса Графа".

Специфичност тих концерата, који носе назив "Европа игра" и обухватају музику за чембало од ренесансе до данас, јесте и то што при пут наступа са удараљкама у узвођењу Aндрије Сагића, из групе "Ренесанс".

На чембалу, који је прошле године осликао академски сликар Предраг - Пеђа Тодоровић, Смиљка ће пренети музику европских земаља Енглеске, Француске, Шпаније, Бугарске, Грчке и Балкана.

Међутим, ова уметница има три инструмента, од којих је један копија холандског чембала из 17. века, чији оригинал стоји изложен и Музеју у Брижу, а други француског инструмента из 18. века.

Смиљка је са својим инструментом пропутовала читав свет, од Исланда, преко Кубе, Италије, Грчке, Француске, до Велике Британије.

A на таквим путовањима њени чести слушаоци били су неки важни и велики људи. Пред њима, каже, нема трему, јер је за њих најлакше свирати, они су широки и велики духом, а најтеже је свирати за мали свет, који вас не разуме.

- Ја сам као медијум који хвата зрачење публике. Када изађем на сцену, осетим како ко зрачи. Велики људи зраче ширином, прихватају вас како треба. Имала сам случајева да почнем концерт и осетим да ме неко лоше зрачи. То се осети и онда је тешко свирати, а трему сам давно заборавила - казала је она.

Када свира за своју душу, то чини на клавиру, јер је ипак лакше. Онда, потпуно неочекивано, свира Еминема и друге хип-хопере, јер су, тврди Смиљка, врло блиски барокној музици, пошто негују минималистички тип музике, као што је и барокна музика. Када је скинула Еминемове матрице, обрадовала је и свог сина, који има 15 година и управо је фан дотичних репера.

 Несаница послије концерта

После великих концерата, каже Смиљка, не може да спава, јер је адреналин толико велики да је до ситних сати ујутру држи будном. Такав осећај није био само када је свирала у светски познатим салама, већ и у кућама у којима су живели славни композитори као што су Хајдн, Бах, Моцарт. Тада има осећај да дух уметника лебди у простору док свира њихова дела, а то је много леп осећај.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.