Слободан Ћустић: У Приједору се рађа бриљантна представа

Сви кажу да још нисам одрастао, да сам неком својом духовношћу још увек дечак. Одавно сам схватио да је живот фина појава у коју се само треба сурвати и живети фино и водити рачуна о свом поштењу, а не о туђем и то онда све дође на своје. Има нека космичка правда која све лепо уреди. Нисам добио "Златну арену" у Пули, али су мени остале све оне остале огромне могућности и још од тада знам да ме је то оснажило, па никад не очајавам.

Рекао је ово у интервјуу "Гласу Српске" Слободан Ћустић, члан Београдског драмског позоришта, који већ неко вријеме борави у Приједору, гдје са ансамблом позоришта и још неколико гостујућих глумаца припрема представу по комаду "Заувек и дан више" Милорада Павића, у режији Градимира Гојера, са радним насловом представе "Плеј Павић".

* ГЛAС: Ово Вам је прво гостовање ван матичне куће, зашто се то није и раније догодило?

ЋУСТИЋ: Немам тај проблем са сујетом који имају неки глумци и већ сам се понудио, не због профита већ због осјећаја неке правде и емотивног разлога, бањалучком позоришту да дођем да играм, јер знам шта би то значило за позориште. Тада није било потребе, онда сам још једном то урадио кад се променила управа и видео сам да то нема везе са позориштем, па сам одустао. Када сам добио понуду од мог пријатеља Зорана Бароша, директора приједорског позоришта, радо сам се одазвао. Драго ми је што је то прво гостовање овде у Приједору, ма све ми се некако поклопило: од текста, редитеља, позоришта.

* ГЛAС: Коју улогу играте у овој представи?

ЋУСТИЋ: О лику који ћу играти немам шта да причам, јер тај лик лети изнад мене и док га не дохватим, немам шта да причам о њему. Гојеров начин рада је потпуно неуобичајен и једноставно мислим да кад бих сада причао о томе, то не би било добро за комад.

* ГЛAС:Да ли сте задовољни како то до сада иде?

ЋУСТИЋ: Ја сам тренутно као дете које је ушло у неку огромну робну кућу играчака и први пут имам могућност да радим на овакав начин, како то редитељ Градимир Гојер ради. Такав приступ рада комаду и глумцима је, према ономе што сам чуо, на Бродвеју. То је једно сјајно искуство, иако је за човека у мојим годинама можда требало и раније да се деси. У разговору са директором приједорског позоришта недавно сам рекао да овде нема средине, да ово може бити бриљантна представа или да ништа не ваља. То да ништа не ваља то се тешко може десити. Рађа се једна бриљантна представа и нема разлога да сумњамо у то.

* ГЛAС: Већ са првим ријечима потврдили сте оно што је готово правило, да су жестоки момци са филмског платна или позоришне сцене у ствари веома благе и пријатне особе. Како се Ви носите са тим одредницама да увијек играте такве ликове или готово увијек, а у суштини сте супротност?

ЋУСТИЋ: Aко лош момак игра лошег момка то је плеоназам и тешко у тој улози може да се снађе. Добар момак зна какве су последице дејства лошег момка, а ја се бавим искључиво разлозима,  а не последицама, јер је лош момак последица. Разлог је нешто што се десило пре тог чина и зато узимају мене да играм те људе који су учинили нешто јако лоше или размишљају на један крив начин. Ја се из љубави тиме бавим, ја браним сваког човека баш на тај начин да сваки лик одиграм страховито, ако је убица, онда мора бити сурово показан да би на тај начин деловало васпитно. Довољно је да пет дечака види како је то јако лоше и ја сам постигао своју мисију.

* ГЛAС: За Вас кажу да свакој улози приступате веома озбиљно као да ће бити кандидат за "Оскара"?

ЋУСТИЋ: То је тачно, јер ја и ову премијеру у Приједору очекујем са огромним задатком испред себе. Баш овде у Приједору ми је стало да урадим нешто за ову публику. Јер не постоји провинцијска публика већ само публика која иде у позориште и која врло добро зна да ли јој се то што види допада или не допада. Јако ми је важно да се Приједорчанима допадне ово што ми сад радимо и што ћу ја урадити.

* ГЛAС: Карактеристична је Ваша љубав према људима, младима прије свега, па чак постоје приче и да им помажете да се упишу на Aкадемију умјетности.

ЋУСТИЋ: Ја њих пре свега покушавам да одговорим. Да им објасним шта је глума, какав је живот глумца, до каквих све понижења може да дође само зато што неко жели да се бави глумом. Ја им објашњавам да у животу постоји само љубав и понос због којих вреди овај живот и ако неко покуша да дотакне ту границу поноса и да нам уништи љубав, онда цео следећи живот нема никаквог смисла.

* ГЛAС: Колико често посјећујете своје родно село Осиње код Дервенте?

ЋУСТИЋ: То је моје гнездо, али одавно није оно што је била кад сам био мали. Aли најтеже је кад се људи мењају, то што се мења фасада зграде, то је добро, али људи се мењају другачије и нико ме тамо више не гледа као Слободана, друга из детињства, већ као глумца, а то ми смета кад ме фамилија и другови из детињства тако гледају.

* ГЛAС: Поред ове представе, шта радите у матичној кући?

ЋУСТИЋ: Играм у мом позоришту доста, најновији комад у којем играм је "Живот је пред тобом" у режији Вељка Мићуновића и у мојој режији "Дервиш и смрт". Мислим да ћемо 20. априла играти овде у Приједору и жеља ми је да почастим Приједорчане једном изузетно добром представом, једном озбиљном темом, јер где год смо били, а верујем да ће тако бити и овде, пуна је сала, јер људи желе озбиљну тему. Имам и једно изненађење. Наиме, овде припремам још једну представу, односно режију комада "Ближе небу" Жељка Хубача, али нека све остало још увек буде тајна.

*********

* ГЛAС: Свирате ли гусле и даље?

ЋУСТИЋ: Да, гуслам и пре неки дан ме је посетио власник једног од најзанимљивијих клубова у Београду, "Вокс" и подсетио ме да сам му обећао концерт, гусларско вече. То је р’н’б клуб где се слуша стари рокенрол. И обећао сам да следеће Бадње вече само ја ту држим концерт, тачније гусларско вече и певаћу Мојковачку битку која се и одиграла на Бадње вече, што мало људи зна.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.