Слобода Мићаловић: Глума велика лутрија

Глумицу Слободу Мићаловић многи Требињци већ осјећају као заштитни знак свога града. На улици је препознају као Aнђелку из телевизијске серије "Рањени орао", у режији Здравка Шотре, која је протекле зиме оборила рекорде гледаности.

Овог прољећа млада београдска глумица припремала је нову позоришну улогу. Ријеч је о лику Бланки у представи "Мирис кише на Балкану", рађеној по роману Гордане Куић, у драматизацији Небојше Ромчевића, а у режији Aне Радивојевић-Здравковић.

- Серија је у доброј мери људима вратила неке добре, помало потиснуте особине, и у исто време допринела да стварни имиџ овог града осете и неки људи који нису били у њему. Лепу љубавну причу, без великих претензија, као истргнуту из живота, гледаоци су препознали и у томе је успех серије. Драго ми је што сам снимала у Требињу, јер сам упознала леп град и дивне људе којима од срца захваљујем - прича Слобода.

Додаје да често кроз разговор са људима који су гледали серију "Рањени орао" осјети да желе да дођу и виде град на Требишњици. Многи су и долазили да виде гдје је тај сокак, Aнђелкина кућа и капија.

* ГЛAС: Ваша Aнђелка је типичан представник генерације дама са почетка тридесетих година прошлог вијека. Колико је за вас то била захтјевна улога?

МИЋAЛОВИЋЕВA: Заиста сам се трудила да она буде различита од претходних, јер наш посао захтева да се трансформишемо. Сада сам мало старија и искуснија. Сада сам прешла у мало зрелији период, па играм Aнђелку, жену која је раније сазрела, јер је рано остала без оца и мајке, а васпитала ју је и школовала тетка. Никада нисам играла такву улогу, нити сам таквог темперамента. Због свог темперамента увек сам играла улоге јаких жена.

У серији "Мешовити брак" у неким моментима играла сам чак и ролу агресивне и бесне особе, што је тотална супротност од Aнђелке, која је једно фино, нежно, крхко створење кога живот шиба са свих страна. Све то ми је било јако занимљиво да играм, да се из 21. века, када је многе девојке срамота да признају да су са 18 година невине, пребацим у тридесете године прошлог века, када је све то било много другачије и када је невиност значила девојачко поштење. Надам се да смо то млађим генерацијама, које се тога и не сећају, успели дочарати.

* ГЛAС: "Рањени орао" није Ваша прва сарадња са Здравком Шотром?

МИЋAЛОВИЋЕВA: Шотра је први режисер који ми је дао шансу, веровао у мене када је филм у питању, иако ме никада нигде раније није гледао. Мени је то остало урезано у памћењу. Драго ми је да нисам изневерила његова очекивања. Напросто га обожавам зато што зна да ради с глумцима, што је топао редитељ, што је спреман и увек оран и чио, и зна да држи атмосферу. Јако је добар психолог, јер осети када треба на прави начин да реагује. Мени је велика част радити с тако великим редитељем, који је добар човек и зна да окупи добру екипу.

* ГЛAС: Када и како сте изабрали глумачки пут?

МИЋAЛОВИЋЕВA: Тата, који је у глумачким круговима, али и мама, никада нису желели да будем глумица, због тога што је то јако тежак позив и није баш пријатан за жену. Ипак, Факултет драмских уметности у Београду уписала сам јер сам, пре свега, желела да играм у позоришту. Овде се осећам заштићено, ово је мој свет, колико год био тежак, напоран, неизвестан. Мени су позориште и глума велика истина и живот. Не можемо ми увек да дотакнемо уметност, али сигурно имамо намеру да то урадимо најбоље што можемо. Глума је лутрија, средине нема, сурово је, али је тако.

* ГЛAС: Може ли се рећи да је Бланка, коју играте у представи "Мирис кише на Балкану", слична Aнђелки?

МИЋAЛОВИЋЕВA: Можда је моја Бланки, у смислу сензибилитета, финоће, суптилности, чак и наивности, слична Aнђелки, али је и сасвим другачија особа. У представи "Мирис кише на Балкану" моја јунакиња је присутна кроз развој од чисте, наивне девојчице, до зреле жене. Она стицајем околности мора да спаси свога мужа и прерасте у озбиљну самосвесну жену. Пробудио се, још раније, у њој инстинкт, али је било питање када ће доћи тренутак да сазри. Е, моја Бланки сазри преко ноћи.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.