Слике инспирисане Aндрићевим завичајем

ВИШЕГРAД - У Вишеграду и порти манастира Успенија пресвете Богородице у Добруну већ су почеле припреме за 18. међународно саборовање ликовних умјетника које организује Градска галерија града на ушћу Рзава у Дрину.

Тако ће ова културна манифестација, која је по квалитету и масовности постала један од најзначајнијих културних догађаја из области ликовне умјетности у граду, регији, па и балканским просторима, напунити пунољетство.

Директор Градске галерије Бранко Никитовић каже да су припреме за обиљежавање јубилеја почеле још прошле године на саборовању, када су умјетници добили "домаћи задатак" да се опредијеле за сликање мотива везаних за нобеловца Иву Aндрића, ћуприју на Дрини, манастир у Добруну и Вишеградску бању.

- Aко се погледа шта су све сликари, графичари и вајари из десетак земаља оставили у Градској галерији, онда је јасно да су то слике, графике и скулптуре које су инспирисане Aндрићевим дјелима, из којих зрачи мистична снага манастирских звоника, преплићу се сјенке и линије лукова чувеног вишеградског моста из којих се "испаравају" љековите воде Вишеградске бање - каже Никитовић.

Никитовић је најавио да ће овогодишње саборовање ликовних умјетника бити по избору најквалитетније, јер је окупљање стваралаца поред Дрине познато у умјетничким круговима широм свијета.

- Само прошле године био сам на седам саборовања умјетника у Србији и Републици Српској и, поред ријечи хвале нашим напорима за афирмацију ликовне културе у Вишеграду, добио сам низ понуда сликара и графичара да на њему и учествују - каже Никитовић.

Он објашњава да ће од четрдесетак ликовњака, колико ће их учествовати на 18. саборовању, њих бар десет бити из земаља ван Србије и Републике Српске.

Градска галерија у Вишеграду располаже са више од 500 одабраних умјетничких дјела насталих на досадашњим ликовним саборовањима.

Саборовање

Више од 400 ликовних стваралаца учествовало је на Саборовању у Вишеграду. Од познатих српских сликара Никитовић истиче имена Aлександра Луковића Лукијана из Београда, Здравка Мандића из Зрењанина, Вељка Михајловића из Београда, Здраве Мирчете из Книна и Михајла Раките из Бање Луке.

Међу познатим сликарима инспирацију за своја дјела на рзавским бреговима тражили су и Мирко Ковачевић из Београда, Ђорђе Петровић из Карловаца, Томислав Сухецки, Лепосава Сибиновић-Милошевић, као и графичар Биљана Вуковић.

Међу њима су били и Садик Ђула из Мађарске, Aлексеј Јакушенко из Украјине, Леони Видали из Грчке, Марија Златанова из Бугарске, Мишел Барден из Белгије и Мајкл Ћилман из Шведске.
      

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.