Сликарске боје замишљене даме

Боравити у Београду, макар и накратко, и не посјетити Кнез Михаилову улицу, равно је немогућем. Боравити у Кнез Михаиловој улици, а не посјетити актуелну изложбу у галерији Српске академије наука и уметности која је посвећена 100. годишњици рођења познате српске умјетнице Милене Павловић-Барили, равно је гријеху.

Ријеч је о изложби за коју је било довољно да на улазу у галерију стоји плакат, што је за многе пролазнике, а њихов број се овдје мјери на десетине хиљада, довољна позивница да се у тај изложбени простор и уђе.

Поред најзначајнијих слика, изложба која носи наслов "Буђење из сна" представља детаље из живота и стваралаштва ове умјетнице, која до сада нису била позната широј јавности. Фотографије, документа, одјевни предмети, накит и други лични предмети представљају нам живот Милене Павловић-Барили.

Изложба представљена у Галерији СAНУ, коју је подржало Министарство културе Србије, садржи више од 130 слика, углавном су то графике и пастели које су у власништву Музеја "Милена Павловић-Барили" у њеном родном Пожаревцу, Музеја савремене уметности, али већи дио радова стигао је из приватних колекција.

Поред слика, ово је јединствена прилика да се упознамо и са њеном поезијом, костимима и графичким рјешењима која су красила свјетске часописе у првој половини 20. вијека.

Милена је сликарство студирала у Београду и Минхену. Прву изложбу приредила је у Београду, а затим су услиједиле њене изложбе у Пожаревцу, Лондону, Паризу, Риму, Њујорку. Вишеструко талентована, Милена је писала и стихове, које је први пут објавила 1934. у италијанском листу "Квадрино". Увијек је лебдјела између своје двије домовине - Србије и Италије, па не чуди њен велики нагон да оде у трећу земљу, Aмерику, и ту од 1939. године пронађе свој мир.

Милена се свему што је радила предавала свим бићем. Њено сликарство испуњено је необичним догађајима, сусретима, одласцима, лутањима и растанцима, тугама, притајеним траумама и носталгичним сјећањима који прожимају све њене слике.

За Милену су говорили да је грациозна и љепша од својих слика. Зато изложбом доминира њен аутопортрет, властити лик, узвишена женствена љепота, која се посебно огледа у циклусу њених рекламних креација за велике модне магазине, познате парфеме и фирме тог времена: "Вог", "Текстрон вог", "Харперс базар", магазин "Херст", "Таун енд кантри". У приватном животу била је крхког здравља и замишљена над вјечитим темама живота и смрти. Многи су говорили да је сликарка љепша и љупкија од својих модела и да би, када је улазила у неку просторију препуну богатих жена, све очи биле упрте у њу.

Милена Павловић-Барили умрла је 1945. године у 36. години у Њујорку. Тек 50-их година, послије изложбе у Музеју савремене уметности у Београду, српска јавност се више заинтересовала за рад Милене Павловић-Барили. У њеном родном Пожаревцу 1962. године отворена је галерија-легат у којој се данас налази око 800 њених радова.

Послије Београда, гдје је ова изложба отворена до 25. августа, дјела ове умјетнице видјеће и публика у градовима широм Србије.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.