Селена Петровић за "Глас": Мјузикл развија тијело и дух глумца

Током процеса оно што ми је било посебно инспиративно јесте начин на који се судбине ова четири лика преплићу и дубока истина о томе шта значи бити жена данас, као и жена у прошлости. Та вишеслојност ми је отворила простор да промишљам о женској снази, рањивости и потрази за сопственим гласом, рекла је глумица Селена Петровић поводом недавно премијерно одржане представе "Жене (не) иду у рај" у режији Дајане Јосиповић.

Једна од талентованијих глумица млађе генерације истиче да је Душица жена која је прерано одустала од себе и цијели свој живот посветила мужу.

- Душица је жена која је прерано одустала од себе и цео свој живот посветила мужу. Иако је приказана на комичан начин, њен пут од таме до самоспознаје био је за мене снажан подсетник колико је важно да чујемо себе, чак и онда када нас околина уверава у супротно.

ГЛАС: С обзиром на то да сте први пут у мјузиклу, претпостављам да је доста тога зависило од те фамозне сарадње на пољу редитељ-глумац... Како је било сарађивати са једном од водећих младих редитељки са наших простора попут Дајане Јосиповић?

ПЕТРОВИЋ: Ово је био мој први процес ван академије, али и први сусрет са редитељем и заиста ми је велика част што је то била управо Дајана Јосиповић. Од самог почетка имала сам потпуно поверење у њен рад и визију. Дајана је саградила атмосферу у којој глумац може да истражује, греши, дише и расте. Осећала сам да имам простор да пробам, да постављам питања и да напредујем из дана у дан. То искуство ми је донело нову сигурност у сопствени рад и дало темеље на које могу да се ослоним у будућности.

ГЛАС: Шта нуди глумцу форма мјузикла у односу на неке већ чешће и виђеније позоришне релације?

ПЕТРОВИЋ: Мјузикл развија вокалну и физичку дисциплину. Истовремено пружа прилику да се глумац потпуно ослободи, да истражује тело и глас на начин који класична драма понекад не захтева. Такође, рад у ансамблу постаје много интензивнији, где учимо да дишемо заједно, да се прилагођавамо и градимо заједнички ритам.

ГЛАС: Представа је након првих извођења дочекана са јако позитивним реакцијама. Какви су даљи планови са овом представом и колико су приче ове тематике и форме важне данас?

ПЕТРОВИЋ: За сада смо имали играња у Бањалуци, Бијељини и Источном Сарајеву и свуда су нас дочекале позитивне реакције. За сада немамо заказаних играња у децембру, али надам се да ће их у наредној години бити што више.

ГЛАС: Такође недавно сте имали премијеру представе "Кући" Људмиле Разумовске. По реакцијама публике прошла је јако запажено, у позитивном смислу те ријечи... Кажите нам нешто више о овом позоришном пројекту.

ПЕТРОВИЋ: "Кући" Људмиле Разумовске је прича о деци у Русији деведесетих година, која немају родитеље и дом. Страшна је истина о томе да заиста постоје деца која живе таквим животом и покушавају да преживе. У свету где немају никог свог, траже љубав, осећај припадности и дом. Сама свест о томе да оно сто је написано у делу није фикција, већ сурова реалност у којој живимо подстакла нас је на то да размишљамо о томе колико је важно да овакве приче буду испричане што истинитије.

ГЛАС: Кад чујете "Лајање на звијезде" што пролази кроз главу глумице Селене Петровић? Ријеч је о комаду који је обиљежио животе многих генерација у театру и биоскопу. Које емоције буди код Вас?

ПЕТРОВИЋ: "Лајање на звезде" је један од првих филмова које сам гледала са родитељима још док сам била дете. Сећам се да сам једва чекала да мало порастем и доживим средњошколске дане и све што тај период носи.

"Лајање на звезде" буди ону чисту емоцију прве љубави, која се заувек памти. Носталгија и топлина младости подсећају човека на време када је веровао да је све могуће. У тој топлини се крију први осмеси, прве љубави, прва лутања и побуне. Велика ми је част што сам имала прилику да ускочим у представу која је рађена по роману "Лајање на звезде". То је свакако комад који је обележио животе многих генерација, управо због емоција које буди.

ГЛАС: Каква су сјећања на представу "Вишњик" А. П. Чехова. Шта руски краљ кратких прича може да понуди младом глумцу, која су то знања и искуства?

ПЕТРОВИЋ: Стално се помиње та чувена "Чеховљева атмосфера" и искрено, требало ми је времена да схватим шта то уопште значи. Тек када сам почела озбиљније да читам његове драме и кратке приче, постало ми је јасно да је Чехов мајстор онога што се дешава између речи. Код њега су паузе, тишине и неизговорене мисли много гласније од самих реплика. У тим рупама између речи налази се сав њихов страх, носталгија, неиспуњене жеље, потиснута љубав. Чехов увек нуди простор за отварање нових слојева и стално му се враћам.

ГЛАС: Када није на даскама које живот значе, чиме се бави Селена Петровић?

ПЕТРОВИЋ: Углавном проводим време са својим пријатељима, играмо друштвене игре, гледамо филмове. Волим да слушам музику и свирам клавир и тако најчешће проводим своје слободно време.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.