Саша Стојановић: Повратак златном дјетињству

Данас је трагедија стварности јача од трагедије уметности и зато је потребно кроз освешћени утопизам трагати за лепим тренуцима.

Моје сликарство је засновано на првим корацима човечанства и повратку чистоти почетка. Ово је за “Глас Српске” рекао академски сликар Саша Стојановић, чија изложба у Галерији УЛУС већ неко вријеме привлачи пажњу љубитеља умјетности.

* ГЛAС: Како је дошло до реализације Ваше изложбе “Распоред стварности” у Галерији УЛУС?

СТОЈAНОВИЋ: Као појединац који негује индивидуалну културу, желео сам да на свеобухватан начин представим свој рад и да дам предлог за другачијим распоредом стварности. Ова изложба је конципирана као мала ретроспектива мојих слика, документације са перформанса, плаката и ликовне опреме за књиге. Велики број радова са ове изложбе представљен је у Музеју савремене уметности Војводине у Новом Саду и у Младинском културном и социјалном центру у Копру на позив Марка Брецеља.

* ГЛAС: Да ли се може за Ваше слике рећи да су песимистичне, с обзиром на то да нико не може да поврати “златно доба” дјетињства?  

СТОЈAНОВИЋ: Погледајмо у дете и видећемо оптимизам и једноставност. Одрасли могу имати радост духа и у дубокој старости, када би били мање оптерећени потрошачком културом и друштвеном афирмацијом. Деци нису потребне скупоцене играчке којима одрасли смирују савест, већ им је потребна најдиректнија љубав. Повратак чистоти почетка је, у ствари, повратак деци.

* ГЛAС: Да ли је лијепо и људско заиста поражено? Односно, шта спречава “одрасле” да буду (као) дјеца?

СТОЈAНОВИЋ: Спектакл и забава у култури потиснули су потребу за променом. Aфирмишу се охолост и себичност. Награђује се суровост и учи потчињавање. Човек је остао без икаквог ослонца у свом духу и у другим бићима. Љубав је запостављена баш зато што су превагнуле жеље и задовољства везане за материјалне вредности и потрошачко друштво. Одрасли људи су изгубили духовни континуитет са сопственим детињством. Потребно је љубав претворити у добро, принцип конкретног геста. Енергију истине и љубави треба увек усмеравати ка другима, делити је. Јер само тако она има повратно или циклично дејство. Без икаквог користољубља треба да чинимо добра дела и треба да будемо захвални онима којима смо их учинили. Љубав је сама по себи награда и неопходна храна духа.

Плакати, омоти и илустрације

Саша Стојановић је аутор неколико плаката за Уједињене нације, плаката и омота албума “Сва срећа генерал воли децу” рок групе “Обојени програм”. Илустровао је књигу Љубивоја Ршумовића “Три чвора на трепавици”.

*******

Човек је остао без икаквог ослонца у свом духу и у другим бићима 

*******

Потребно је љубав претворити у добро

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.