Саша Хајдуковић: Ослонац на домаће снаге

Филм "32. децембар" је бањолучка прича и самим тим и моја прича. Интересује ме како ће људи прихватити "32. децембар", како ће Бања Лука одреаговати; да ли ће реакција бити типично цинична када је ријеч о неким нашим стварима или ће га Бањолучани прихватити као нешто своје.

Рекао је ово у интервјуу за "Глас Српске" редитељ Саша Хајдуковић, чији ће филм "32. децембар" премијерно бити приказан 2. децембра у мултиплексу "Палас" у Бањој Луци.

Ријеч је о првом филмском дугометражном пројекту реализованом готово у цјелости напором домаћих људи, пониклих на бањолучкој Aкадемији умјетности.

- Било је идеја да прво радимо дистрибуцију напољу, али то је по мени непоштено јер ово је бањолучки филм, а Бања Лука нека одреагује како год - истакао је Хајдуковић.

ГЛAС: Која је била почетна идеја којом сте се руководили кад сте почињали рад на овом пројекту?

* ХAЈДУКОВИЋ: Желио сам да снимим филм у којем би тема била љубав у доба транзиције, начин на који се људи односе и спајају једни с другима у овом времену и овим околностима, како наилазе на "погрешне" или "праве" људе. Људи се данас лажно представљају и самим тим се потпуно погрешно разумију и спајају, тако да не могу да дођу један до другога, а имају велику потребу за тим.

Сви мисле да ће од 1. јануара све кренути набоље и очекују да ће им сутра живот бити бољи и тако само сједе и чекају. Желио сам да испричам причу људи који желе промјену, а не познају не само друге, него ни саме себе, и не знају куда иду и просто се сударају. Главна тема је била усамљеност људи, не у смислу да не могу да нађу неког, него зато што налазе погрешне људе.

* ГЛAС: Осим режије, аутор сте и сценарија за овај филм. Да ли је то могао да буде "мач са двије оштрице"?

ХAЈДУКОВИЋ: Кад пишете сценарио, онда сте сценариста и морате да будете у том филму, да вас интересује само писање. Тек кад завршите тај посао, можете да се посветите другом послу. Ради се један посао, заврши се, па крене да се ради други. Нормално, то увијек може да буде мач са двије оштрице, али опет све то има и практичну страну, јер сам као редитељ свјестан својих могућности. С једне стране је опасно, а с друге практично. Само се не смије журити и прелазити из фазе у фазу.

* ГЛAС: Зашто сте се одлучили за нелинеарну структуру приче?

ХAЈДУКОВИЋ: Имао сам неколико прича које су казивале исту поенту, па ми је то била интересантна форма да скачем са приче на причу и посматрам различите перспективе. На овај начин могао сам да прикажем судбине људи из више друштвених слојева којима се догађа иста прича.

* ГЛAС: На кога сте се угледали причајући ову причу?

ХAЈДУКОВИЋ: Моји су узори разноврсни, али покушавам да се не ослањам у потпуности на њих, него да искрено испричам причу онако како је ја видим и на начин на који ја желим. Мени је за ову причу у првом реду на уму био Спајк Ли у смислу представљања средине; Инариту и Тарантино у погледу форме, пребацивања ствари и интелектуалног укључивања гледаоца у читаву причу. Џармуш ми је добар по начину на који ради дијалоге; наравно, ту су и Годар и Трифо. То се све смиксало и покушао сам од тог свега да узмем најбоље и да испричам своју причу.

* ГЛAС: Какав ће друштвени значај имати "32. децембар", будући да је први домаћи реализовани филмски пројекат?

ХAЈДУКОВИЋ: Заиста, поносан сам што је све, осим звука, урађено овдје. Битно нам је да на овдашњим пројектима раде људи из ових крајева јер је то наше тржиште. Надам се да ће овај филм бити прије свега доказ да ми можемо да радимо филмове и боље и технички него неко ко би дошао са стране. То што је ријеч о првом филму, не желим да ми буде алиби ни у ком смислу. 

Дистрибуција

Послије премијере "32. децембра" у Бањој Луци, направићемо паузу до фебруара због празника, када ћемо да дистрибуишемо филм по читавој Републици Српској, а потом остатку БиХ, као и по Србији. Надам се да ће филм видјети што више људи у Хрватској, Словенији и Македонији, да се упишемо као тачка у региону гдје се исто раде филмови - рекао је Саша Хајдуковић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.