Сандра Правуљац за "Глас српске": Духовито третирамо јако озбиљне теме

Не знам да је ово једна од најцјењенијих драма у региону. Мало је извођена и за то има разлог. Оно што јој је неопходно јесте неко измјештање из реализма, који вуче да то буде мелодрама. Да је тако остало, не би била толико занимљива, као што може бити ова наша изведба.

Рекла је ово за "Глас Српске", глумица Сандра Правуљац, коментаршући    припреме за премијеру комада "Седам дана", по тексту Тене Штивичић, једне од најцјењених драма у региону по оцјенама позоришне критике. Талентована глумица Народног позоришта Републике Српске након паузе се недавно вратила на сцену, а у овом комаду чија се премијера очекује 9. марта,  тумачи  улогу Наташе и како истиче  ликови јесу локални, али носе дубоко универзалну поруку о губитку индивидуалног идентитета у временима транзиције?

- Тема је интригантна и одлична, али јако се тешко ухватити у коштац са овим текстом. На нивоу је чаврљања иза ког се ваљају озбиљни односи и ситуације. То није лако ни да се постави редитељски нити да се глумачки игра. Главни циљ јесте да публици буде јасно, занимљиво, забавно и поучно. Било чим да се бавимо приступамо томе веома озбиљно и из глумачког угла тражимо оправдања. Није никоме лако данас у овом брзом времену транзиције, па тако није ни нашим ликовима. Они се сналазе како они знају, мада су остали у неким годинама у којим су се боље сналазили кад нису имали толико одговорности, рекла је Правуљчева.

ГЛАС: Лик Наташе је један од централних улога, у овом комаду који се на много начина бави судбином жена, које без обзира на успјешне каријере остају усамљене, јер не испуњавају критеријуме патријархалног свијета о добрим супругама и мајкама?

ПРАВУЉАЦ: Наташа је принципијелна и зна шта хоће, не одустаје од тога и кад јој се и пружи прилика за породичну блискост она је одбије. Ломи се јер покушава породицу да замијени нечим другим и то је једна од многих духовитости наше представе. Фарса је ишчашена комедија и овде су све важне ситуације стављене у комичну поставку, јер можда тако представа најбоље добије пажњу публике. Она јесте каријериста, али је врло свјесно изабрала тај пут и не мисли да је погријешила. Мада буде понекад пољуљана али истраје.

ГЛАС: Сама ауторка има сјајну репутацију која превазилази регионалне оквире и чији су текстови доживјели бројне адаптације широм свијета. Да ли је постајао, нећемо рећи страх, али једна врста зебње, да ли можете ову причу изнијети на прави начин?

ПРАВУЉАЦ: Искрено, немам ту врсту страха. Радила сам много велике ауторе до сада и само имам поштовање и љубав за доброг писца. Дивљење јер је то таленат који сама немам, а изузетно цијеним као умјетник. Већа бојазан је била да све разјаснимо у тексту, разломимо и да публици пружимо на духовит начин озбиљне приче смјештене у свакодневицу.

ГЛАС: Око комада је окупљена занимљива ауторска екипа, од талентоване Анђеле Крунић преко врсне глумачке екипе до композитора попут  талентованог Игора Божанића. Колико је било Вама као појединцу било инспиративно радити у таквом окружењу?

ПРАВУЉАЦ: Хвала на похвалама, стварно је јако занимљива екипа окупљена око представе. Анђела је млада и заиста веома талентована дјевојка. Познајем је док је ишла у студио глуме и већ сам и тада примијетила да је она сигурно један од најталентованијих полазника који су прошли кроз тај студио. Нажалост, композитора не познајем, колеге који са мном глуме, наравно познајем,  и нама је било бескрајно духовито. Ми смо се толико забављали током рада и стварно бисмо вољели, да публици буде толико забавно колико је нама било. Заиста, пробе су биле некад захтјевне, на моменте чинило се да пуно времена трошимо на неким сценама,  кроз које смо се дословно пробијали на снагу, али је, понављам на крају, то толико нама било забавно и толико смо једни друге некако засмијавали, да сам увјерена, да ће и публици бити забавно и интересантно.

ГЛАС: Играли сте током каријере широк распон ликова, у једнако занимљивом избору жанрова, знамо да је незахвално бирати, али која Вам је улога остала као нека врста прекретнице и потврде, да су све те године одрицања, учења, проба и стреса, напокон добиле неку врсту истинске, унутрашње сатисфакције?

ПРАВУЉАЦ: У принципу глумац некако о томе не мисли док ради, али сад када се осврнем, мислим да сам имала баш много значајних улога, прије свега значајних за младог глумца. И највише некако у том периоду кад сам завршила глуму и почела да радим, буквално су се улоге низале једна за другом. И то занимљиве и снажне улоге. Велики класици, велики писци... и ево сад након, ове године ми је двадесет година радног стажа у позоришту. Истина и прије тога сам, радила на факултету, али ето, пуних 20 година радног стажа... није мала ствар (смијех). Стварно могу рећи да сам задовољна. Било је ту после тога  и неких улога које ми можда нису пријале, као и сваком глумцу, али увијек се сјећам оних добрих. И сигурно бих поменула, улогу Мале Слободанке из представе "Балон од камена", са којом сам стварно доста, доста награда освојила и ролу кћерке из "Радничке хронике"... затим "Три сестре" и улога Ирине...да не набрајам даље.

ГЛАС: Није Вас једно вријеме било на сцени вратили сте се у "Шинама", сад и комадом "Седам дана", знамо да живимо у временима која нису захвална за планирање, али какве планове имате када је у питању глума?

ПРАВУЉАЦ: Постала сам мајка и то је моја тренутно најважнија улога. И то улога у којој свакодневно уживам. Радила сам "Шине", то је било доста другачије некакво искуство. Није ми било толико глумачки захтјевно колико су биле те пјесме које изводимо и које су мени као глумици биле нека нова врста задатка и мене је то  јако инспирисало и некако... Све несигурности које сам пре имала у вези са пјевањем на овој представи, уз помоћ својих колега, сам превазишла и урадила задатак како треба.

Не постоји ништа конкретно што бих ја сад хтjела да одглумим. Волим да радим и желим да радим... Mожда сам очекивала да ће послије ето тог филма који сам снимила, за који сам имала доста похвала. Можда сам очекивала да ће услиједити неке нове филмске или  телевизијске понуде. Ипак, нису. Ето, то бих можда, вољела онако лично. Што се тиче позоришта, ту ће сигурно бити нешто инспиративно, попут "Седам дана".

​ГЛАС: Опробали сте се и на филмским и телевизијским сетовима, улогама у филмовима "Дара из Јасеновца", "Топ је био врео" и другима. Какве утиске носите из тих искустава и колико су ти искораци из зоне властитог комфора важни са једног глумца?

ПРАВУЉАЦ: Снимала сам на филмском сету са искусном професионалном екипом и то када глумац проба, стварно је дивно искуство. Значајно и јако је важно да се као глумац уклопиш у све то. Мислим да сам у тим неким остварењима дала све од себе и остварила значајне улоге у смислу да некако стојим иза њих и да вјерујем да сам поштено урадила свој посао. Са друге стране, када имате тако професионалне екипе, услови,  у смислу зависно од тога шта се снима, знају бити тешки задаци. Снима се касно у ноћ, по хладноћи и тако даље, али ако је добро то што радите и ако су око вас стварно професионалци, то све се сложи и некако не осјећаш се као да си ван зоне комфора, већ да си ту са разлогом и правим циљем.

ГЛАС: Дуго сте на сцени, преко двије деценије, глумили сте широк распон ликова, освојили бројне награде, свједочили сте изградњи НПРС у озбиљну позоришну институцију националног значаја, како Вам из ове перспективе изгледа тај пут и како Вам данас изгледа НПРС?

ПРАВУЉАЦ: Народно позориште је на свом неком фином путу успона. Било је периода, који су били можда мало тежи за позориште, али пребродили смо као колектив све невоље. Доласком нових младих колега и отвореном могућношћу да и они учествују у доста представа, добили смо на новом квалитету, како ауторском, тако и глумачком. Стабилно стојимо, као национални театар, ту смо гдје треба да будемо и гдје јесмо с разлогом.

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.