Сахрањен Михаило Миша Јанкетић

Од Јанкетића су се опростили његови пријатељи из Томашева у увјерењу да ће аплаузи његове публике у Томашеву и Београду трајати иако је његово срце престало да куца.

Окупљене на Новом гробљу поздравио је Јанкетићев син Марко, захваливши им што су дошли да испрате његовог оца.

Сахрана је почела у 15 часова, а претходно од 12 часова од великог глумца на комеморацији у Југословенском драмском позоришту опростиле су се његове колеге.

Директорка ЈДП-а Тамара Вучковић Манојловић, глумци Војин Ћетковић, Бранка Петрић и Војислав Брајовић, редитељи Јагош Марковић и Егон Савин, писци и редитељи Душан Ковачевић и Вида Огњеновић говорили су о њему као о витезу и војсковођи глуме, великану од младости, великом пријатељу, врхунском умјетнику класичне глуме који је остао савремен и модеран, насмијаном и драгом човјеку велике маште и бритке интелигенције.

Десетоминутним аплаузом колеге и пријатељи опростили су се од великог глумца на комеморацији.

Вучковић Манојловић је истакла да је Јанкетић својим улогама и великим даром стварао историју Југословенског драмског позоришта, али и историју глуме овог простора, да је био човјек убијеђења и принципа и да ће се памтити његова брига за младе глумце, јер се неизмјерно радовао свакој новој генерацији.

Огњеновић је рекла да је српско позориште у црнини јер нас је напустио Јанкетић.

“Једноставан, драг, насмејан, рекло би се обичан човек из суседства, а у њему великан маште, стотине разноврсних личности, преглед свакојаких сценских вестсина, бритка интелигенција и сјајно памћење у којем се била настанила библиотека песама и монолога, занимљивих приповести”, истакла је Огњеновић, подсјетивши на његову вихорну енергију, вазда скоковити ход по сцени, бравурозни сценски говор, шаманску снагу којом је у два потеза умео да узвитла гледалиште до радраганости или да зачара до потпуне тишине. Био је, сматра, глумац-јарбол у свакој глумачкој подели, ослонац редетељу, еталон партнерима, кадар да разуме и најсложенији текст и хуманизује и најлуђу идеју. Збогом столики глумче, збогом незаменљиви пријатељу”, опростила је Огњеновић.

Брајовић је приметио да је Јанкетић имао испуњен живот на сцени и ван ње, да је волио да се радује и великим и малим стварима и подсјетио на текст Златана Дорића поводом једне у низу награда које је Јанкетић добио, Добричиног прстена: “Он доживљава сваку улогу као Сизиф онај камен који непрестано гура уз брдо, само што његово камење на врху постаје драго камење”.

“Један је од највећих и можда и последњи великан нашег глумишта. Као врхунски уметник класичне глуме, остао је савремен и модеран до краја”, рекао је Брајовић.

Глумица Бранка Петрић се присјетила низа анегдота из свог шест деценија дугог дружења са Јанкетићем, указала на његову бриљантну каријеру која је могла да се наслути већ у првој представи у којој је заиграо у ЈДП-у, али и на богат породични живот.

Редитељ Јагош Марковић је истакао да је Јанкетић био неприкосновен носилац великих улога и са ријетком лакоћом и вештином носио огромне представе на својим леђима.

“Био је великан још од младости. Био је радан, етичан, посвећен, племенит, господствен, достојанствен, образован и интелигентан, леп. Знао је све, а то није показивао. Знали смо сви да је војсковођа глумачки. Човек у најплеменитијем смислу речи”, рекао је Марковић и примјетио да је Јанкетић одиграо репертоар за бар три велика европска глумца.

Цио његов живот је, додао је Марковић, подвиг који остаје тајна за све нас који можемо само настојати да је одгонетнемо како би постали бољи људи.

Драмски писац и академик Душан Ковачевић је нагласио да је Јанкетић био војник своје професије са ставом да се човјек никада не предаје без великог рада и достојанствене борбе и да нема плакања и ламента над сопственом судбином.

“Миша је био један од највећих глумаца које је ова и све претходне земље имала. Нисам упознао човека који је толико урадио, истовремено био у сопственој сенци кријући се од појавности коју називамо славом”, рекао је Ковачевић и додао да се данас опраштамо са “Мишом и велим делом сопственог живота, младости када смо га гледали и за тренутак мислили да је свет узвишенији и бољи”.

Редитељ Егон Савин каже да је са Јанкетићем имао око 200 проба, али да се ничега не сјећа јер би он увијек одиграо сцену из прве и одлазио, а скренуо је пажњу и на његов посебан старовременски дар приповедања због којег је могао да буде врхунски писац да своје срце није завјетовао позоришту.

“Живу реч из живота је умео у секунди да претвори у магију игре”, додао је Савин.

Глумац Војин Ћетковић је писмом захвалио “свом оцу и пријатељу” за сваки минут пороведен на сцени, на сету, у бифеу, што му је дозволио да сједи у фотељи наспрам његове, што га је водио по сцени ЈДП-а, једином великом глумцу који је долазио да гледа клинце како би од њих учио.

“Хвала ти за све оно где сам те гледао и слушао, за лудачку снагу и пркос, хвала ти што си ме научио да ништа није погрешно ако служи правом циљу. Путуј, кнеже, и поздрави нам оне громаде којима идеш. Видимо се пријатељу, ако заслужим твоје друштво”, опростио се Ћетковић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.