Редитељ Александар Пејаковић, за “Глас Српске”: У позоришту нема мјеста за простаклук

Александра Глишић
Редитељ Александар Пејаковић, за “Глас Српске”: У позоришту нема мјеста за простаклук

У мом осјећању свијета естетика је недодирљива. Естетски критеријум ми је на првом мјесту и ту нема компромиса. Не смије да постоји ништа што је баналност, простаклук, неукус, у било ком сегменту. Покушао сам да својим умјетничким рукописом покажем да умјетничка ријеч мора да буде снажна, да има тежину, али и одговорност.

Рекао је ово за “Глас Српске” редитељ Александар Пејаковић, који већ годинама свој умјетнички печат оставља на позоришним сценама широм Републике Српске. За свој рад је награђиван, а прошла година је, каже, за њега била посебно важна.

ГЛАС: Шта је за Вас обиљежило 2019. годину када је ријеч о позоришном ангажману?

ПЕЈАКОВИЋ: У мом умјетничком раду, 2019. била је по много чему значајна и занимљива. Послије “Доживљаја мачка Тоше” представе којом сам крајем 2018. године крунисао своје учење луткарства на докторским студијама у Софији, отвориле су ми се нове капије. Почели су да ми стижу позиви са разних страна да режирам, како у Републици Српској, тако и у Србији и у региону. Дјеца су најважнији дио мог ауторског идентитета и увијек ме посебно радује када урадим нешто за њих. Задовољна лица малишана су ми најбоља награда и плата. У Дјечијем позоришту Републике Српске својој матичној кући, сам током вишегодишњег рада много пута доживио искрене аплаузе и признања малих гледалаца за свој рад. Недавно сам и у Сарајеву у Позоришту младих режирао новогодишњу представу “Авантуре Сњешка Бијелића” која је високо оцијењена и од најмлађе публике, али и од стручне јавности. Уложио сам велике напоре да понудим нешто ауторско и аутентично дјеци поводом празника и труд се исплатио. Представа је већ доживјела више извођења и увијек је сала испуњена до посљедњег мјеста. Из крушевачког позоришта добио сам понуду да на њиховој сцени редитељски поставим Ћопића. Писац “златне бајке о људима” увијек ми је инспиративан и интересантан и свако промишљање Ћопића и рад по његовом тексту за мене је бајка. Све су то занимљиви умјетнички задаци, нови изазови, али оно на шта сам највише поносан је досљедност. И у 2019. години као и од почетка мог умјетничког рада успио сам да одолим многим искушењима и останем досљедан себи, својој умјетничкој визији. Понекад скупо плаћам ту истрајност, али добронамјерни људи то препознају и поштују. То ми је довољно.

ГЛАС: Бањалучко студентско позориште недавно је одушевило публику новом представом. Крајем новембра је у организацији овог позоришта одржан Интернационални фестивал “Кестенбург” који је побрао све похвале. Како објашњавате тај феномен с обзиром на то да је ријеч о малој групи људи која постиже значајне резултате?

ПЕЈАКОВИЋ: Студентско позориште је феномен не само нашег позоришног живота, него и Бањалуке, културе уопште. Много се говори о учешћу Студентског позоришта на међународним фестивалима, наградама, свјетски признатом Фестивалу “Кестенбург” које организујемо и окупља студентска позоришта из цијелог свијета.. Међутим у мојим сјећањима је жив почетак  нашег рада у подрум сцени, у Господској улици, у епицентру Бањалуке. Ми смо почели да правимо репертоар у позоришту за које многи нису знали гдје се налази. Наше Студентско позориште не тако давно личило је на мало комфорнију шупу са столицима у којима није удобно сједити и у којима су даме неријетко подерале чарапе. Све те проблеме ми смо превазишли, јер људи који долазе у Студентско позориште осјећају наш ентузијазам, стваралачку знатижељу и намјеру да урадимо нешто добро не само за позориште, него и за свој град и за републику. Захвални смо на томе свим пријатељима Студентског позоришта, чију приврженост и те како осјећамо, а има их јако много и у Бањалуци, као и на разним странама свијета.   Фестивал “Кестенбург” и ове године је показао да некадашње наше мало, скромно Студентско позориште граби крупним корацима напријед и добија признања за свој рад широм свијета. Довољно је подсјетити да смо и ове године угостили студентска позоришта са три континента, да су сви учесници са нашег фестивала отишли задовољни и пожељели поново да дођу на “Кестенбург”.

„Ноћ богова”

ГЛАС: Шта је по Вашем мишљењу обиљежило 2019. годину у позоришном животу Бањалуке и Републике Српске?

ПЕЈАКОВИЋ: Дефинитивно то је представа “Ноћ богова”, редитеља Марка Манојловића са бриљантним Војином Ћетковићем, Дејаном Луткићем и Небојшом Илићем. Убједљиво најгледанија представа не само у Бањалуци гдје је доживјела осам извођења, него и у цијелој Републици Српској, коју је до сада видјело више од 15.000 гледалаца. Гостовања београдских глумаца у Републици Српској организована су у сарадњи са Бањалучким студентским позориштем. То је веома драгоцјено за нас. Врхунска глумачка достигнућа и одушевљење наше публике њима изванредно је одјекнуло и у Европи и у свијету, тако да глумцима стално стижу позиви за нова гостовања, као и поновно извођење представе у градовима у којима су већ играли. То нас радује.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана