Ранко Рисојевић: Улаганје у библиотеку, улагање у будућност

Библиотеке су дио друштвене заједнице, оне одражавају боље него друге области концепт развоја друштва. Улагање у библиотекарство напросто је улагање у будућност.

Ово је рекао у интервјуу за "Глас Српске" директор Народне и универзитетске библиотеке Републике Српске Ранко Рисојевић.

* ГЛAС: Које су активности Народне и универзитетске библиотеке Републике Српске обиљежиле протекли период?

РИСОЈЕВИЋ: Протекле године НУБ РС заокружила је активности око постављања темеља за електронску библиотеку будућности. Aктивности су се одвијале на више планова, али најважнија су била и остала два. Први, дигитализација старе и ријетке књиге и периодике од интереса за Републику Српску, и други, повезивање свих библиотека Српске у Конзорцијум за обједињену набавку књижне и некњижне грађе. У оба случаја постигли смо значајне резултате. Оформили смо изврстан Центар за дигитализацију, који је успио да добије подршку UNESCO-а и да за годину дана усвоји високе стандарде за дигитализацију, који су претпоставка будућег улажења НУБ РС у свјетску дигиталну библиотеку.

* ГЛAС: Које публикације су до сада дигитализоване?

РИСОЈЕВИЋ: До данас смо дигитализовали, што значи библиотечки обрадили значајне старе публикације, да би сва грађа била претражива по библиотечким стандардима. Скенирали смо их на врхунским скенерима, тако да читање и претраживање онлајн не представља више проблем. У цјелини је дигитализован "Школски вјесник", часопис из аустроугарског периода, затим "Развитак", како Кочићев тако и онај каснији, све до 1941. године. Тренутно завршавамо посао на дигитализацији "Босанске виле", "Отаџбине" и "Врбаских новина". Дигитализовали смо двадесет капиталних монографија везаних за културно насљеђе БиХ.

Напомињем да се просто скенирање не може сматрати дигитализацијом.

* ГЛAС: На које базе података Народна и универзитетска библиотека има право коришћења?

РИСОЈЕВИЋ: Захваљујући Министарству науке и технологије, НУБ РС је за све библиотеке РС, у оквиру Конзорцијума, купила права на коришћење драгоцјених дигиталних база научне периодике у оквиру велике издавачке куће EBSCO. Тако смо дошли до пет великих база које се могу користити у пуном тексту, а које су од интереса свим академским круговима. Поред тога, за наше клинике и медицинске факултете набавили смо двије драгоцјене медицинске базе. То је за нас већ електронско доба у коме нисмо само пуки корисник, него и учесник.

* ГЛAС: Колико се најављена економска криза одражава и на библиотеку и са којим проблемима се тренутно суочавате?

РИСОЈЕВИЋ: Ово је сиромашна земља, била и остала – потребно је да њени водећи људи препознају у шта треба улагати да би наш развој био бржи. Надам се да оскудица неће бити изговор за гурање НУБ РС у запећак културне, просвјетне и научне инвестиционе предузимљивости. Нашим водећим културним институцијама треба осигурати боље материјалне услове за рад – оне су легитимација Републике Српске.

* ГЛAС: Какви су планови за рад у наредном периоду?

РИСОЈЕВИЋ: Пред нама је обнова простора у насељу Борик, гдје ћемо отворити прву градску дјечију библиотеку, а на њено мјесто доћи ће Руски центар, први у свијету изван простора некадашњег СССР-а. За овај пројекат веома је важна сарадња града Бање Луке и Министарства просвјете и културе РС. Такође, ове године планирамо отварање библиотеке у мјесној заједници Залужани. Све су ово амбициозни пројекти, за које је потребно и ново запошљавање.

* ГЛAС: На које пројекте сте посебно поносни?

РИСОЈЕВИЋ: Поред ових успјеха, поносимо се нашом библиотеком на Старчевици и споразумом потписаним са Народном скупштином РС да убудуће НУБ РС буде и Парламентарна библиотека. Све су то успјеси који ову библиотеку сврставају међу водеће регионалне библиотеке, а свакако прву у БиХ. Број наших чланова у прошлој години је био око 7.000, а број онлајн корисника вишеструко већи.   

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.