Рада Ђуричин - Умјетник мора да оплемењује људе

БИЈЕЉИНA - Веома је тешко рећи шта то позоришна, филмска и телевизијска публика не зна о београдској глумици Ради Ђуричин. Скоро ништа. Рада је дива и дуго траје, као и њене бројне улоге у којима је она, још од самог ступања на позоришну сцену, а касније и на филм и телевизију, почела да ствара антологијске глумачке бравуре које ће за све времена остати у аналима глумачког стваралаштва.

Огледала се веома успјешно у свим врстама глумачког рада, а онда је, како каже, " у њеном животу остало доста ствари које није остварила, па је због тога прибегла нечем новом - приповедачком позоришту, својственом у западноевропској позоришној традицији.

Тако је настала култна представа "Човек човеку", о великанима писане ријечи, о српским писцима и о њиховом говору - говору српског народа.

- Показало се да у себи имам снаге и способности да сама себи направим оно што ћу да радим. То сам учинила и то није мала ствар - каже Рада Ђуричин.

Са овом представом Рада је обишла бројна мјеста у Србији, Македонији, Црној Гори, Хрватској и Републици Српској.

- Представу "Човек човеку" најчешће играмо баш у библиотекама, јер је она и настала међу књигама прије годину и по у Библиотеци града Београда. У гласовитој Римској дворани ове библиотеке, у улици Кнеза Михаила, одржана је и премијера. Ништа природније није него да се приповедања и приче књижевника говоре баш у библиотекама - рекла је Рада Ђуричин послије недавног гостовања са овом представом у Народној библиотеци "Филип Вишњић" у Бијељини.

Рада је као аутор ове представе, коју игра са младом, талентованом глумицом Вјером Мујовић, тако постала родоначелник приповједачког позоришта у Србији. Упркос томе што се овај жанр стидљиво пробија у театру, ипак све више добија поклонике - публика прихвата то за шта је Рада Ђуричин осјетила "да има снаге и способности да сама себи направи оно што ће радити".

Показало се, ето, да је то био прави начин избора, исто као и када је некада, када је била млади новинар, послије интервјуа са глумцем Павлом Минчићем одлучила да упише позоришну академију, не слутећи колику ће славу стећи на југословенском и српском глумишту.

- Без обзира на то да ли је реч о текстовима Боре Станковића, које је писао тако давно, или Моме Капора, који нас је недавно напустио, сви они говоре о томе шта значи бити човек? Без обзира на то што се већ дуго сусрећемо са оним што подводимо под "зло овога света", у овим причама сусрећемо се са племенитошћу, са указивањем на то како да на најбољи начин будемо и останемо људи - каже Рада Ђуричин.

Рада Ђуричин значајан дио свога стваралаштва посветила је и монодрами. По свему судећи, у том жанру све мање ће се огледати, јер је приповједачко позориште ушло у све поре њеног живота.

На питање какву поруку може да упути младим глумцима и умјетницима, Рада Ђуричин, уз свој широки, топли и јединствени осмијех, каже:

- Основна дужност уметника и уметности јесте да оплемењује људе.

Искрен одговор. Без оклијевања и сувишних ријечи. Поучан и добронамјеран. То је, сигурни смо, и најкраћи опис њеног цјелокупног стваралаштва - оплемењивање људи и простора у којем они живе.

Осмијех

Радин осмијех плијени и очарава и дан-данас. Неки гледаоци веле да је, по свему судећи, рођена са осмијехом. Осмијех јој је тапија. Нешто јединствено, непоновљиво и величанствено. Ништа љепшег нема од осмијеха жене, али оног неусиљеног, истинског и што излази из дубине глумачке душе.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.