Фото: Прва клапа филма Топ је био врео 26. децембра
БAЊAЛУКA - Прва клапа филма "Топ је био врео" у режији Слободана Скерлића биће 26. децембра у згради Суда у Козарској Дубици.
Потврдио је ово за "Глас Српске" директор "Балкан филма" Тихомир Станић у чијој ће продукцији "Топ" бити снимљен.
Сценарио за филм "Топ је био врео" настао је по истоименом роману књижевника Владимира Кецмановића. Писац се бавио темом ратног Сарајева, а у центру приче је дјечак који је у рату остао без родитеља. Кецмановић је за роман добио награду "Меша Селимовић".
- Већину филма снимаћемо у Дубици и ту ћемо се задржати до краја јануара. После тога одлазимо у Сарајево где ће бити снимљене неке од сцена - рекао је Станић.
Он додаје да је главни дио глумачке екипе остао исти, али није сигурно да ће све баш сви глумци које су у почетку одабрали, глумити у филму.
- Сигурно је да ће глумити Сергеј Трифуновић, Бојана Маљевић, Ивица Видовић, Гордана Гаџић, Aлександар Стојковић, Сандра Љубојевић, Слободан Перишић... Тек на првој клапи видеће се ко ће све тачно бити у екипи, јер је реч о 48 глумаца - каже Станић.
Редитељ Слободан Скерлић је и аутор сценарија. Филм је добио подршку на конкурсу Филмског центра Србије прошле године.
Директор фотографије "Топа" је Душан Јоксимовић, а сценограф и костимограф је Сања Џеба.
- Предвиђено је 40 снимајућих дана. Покушаћемо да одемо са филмом на неки од значајнијих међународних фестивала као што је онај у Венецији. Биће доста постпродукционих захвата. Сама премијера увек зависи и од рокова фестивала - најавио је Станић.
Сценарио захтијева снимање у више годишњих доба. Филмска екипа је у Козарској Дубици Дубици пронашла објекте који омогућавају да ту сниме цијели филм изузев неколико дана снимања у самом Сарајеву и околини.
Филм "Топ је био врео" биће снимљен у продукцији "Дрина филма" из Београда, "Балкан филма" из Козарске Дубице и продуцентске куће "Цестаоиџ" из Париза.
Роман "Топ је био врео" изазвао је оштре књижевне полемике у региону и био предмет бројних књижевних расправа.
Роман "Топ је био врео" нуди неколико могућих сценаристичких праваца. Ја сам у драмски центар сместио однос дечака, који губи родитеље, и комшинице (сурогат мајке) која га прихвата. Та прича нуди могућност да се проговори о рату као средству за систематско разарање људскости, о рату као догађају који нас трајно и неповратно оштећује - ријечи су Слободана Скерлића.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.
Најновије вијести из рубрике