"Професионалац" на 71. Стеријином позорју: Вјера и невјера Лука Лабана

НОВИ САД - Трећа по реду представа на овогодишњем Стеријином позорју је од оних за које се не пита зашто су на репертоару, као и у случају Бранислава Нушића. Његовим стопама, а понекад и у његовим ципелама, суверено хода Душан Ковачевић нашим драмским простором преко педесет година.

Али не само нашим, већ и европским и светским. Посебно се то односи на ову тужну комедију по Луки, како пише у поднаслову овога драмског текста. То јесте својеврсно житије Луке Лабана, од којег се он свечано и достојанствено опрашта, тражећи опрост од његовог животног задатка (Теодора Теје Краја), али и од себе самог како би могао изаћи пред сина...као човек. Лука је верујући човек, који је то престао да буде када га се одрекла идеологија у коју је слепо веровао. Све његово се преточило у четири рукописа и једну драму, која се исписује у реалном времену. Када је прво нестало, остало му је ово друго којем сада верује, али касно...син је отишао. Отићи ће и он, на операцију. Да ли ће се вратити, не знамо, али знамо да ће систем увек остати исти, без обзира на то која га идеологија негује.

Зато и после четрдесет година, овај текст није изгубио на својој актуелности, те је данас можда још суровији него што је то био у комунистичко доба. Сазнање да се ништа не мења, да су структуре исте, је болно сазнање. У тој боли се препознају ова два главна актера тужне комедије. Зато је ова нова верзија Душана Ковачевића сва у трагичном кључу, са повременим излетом у језичку комику. Јездићев Лука је сурови професионалац, пензионисани полицајац, који све зна, који једним потезом руке демонстрира свој ауторитет, једним погледом који не дозвољава даљу расправу. Он је господар живота и смрти, који се ипак одлучио за живот, и то Тејин живот. Његовом заслугом Теја слави четрдесет осми рођендан и има сачувана и написана сећања на прошлост. Лука Теји враћа живот, а свој је дошао да раздужи. Нова верзија Професионалца" у Звездара театру неминовно враћа у живот и памћење на Данила Бату Стојковића, који је играо свог Луку за вечност. Зато је свима задатак био много тежи, а посебно Ненаду Јездићу који је показао да је стасао до Бате и да је улога у правим рукама. Нове генерације ће имати Јездића као меру позоришне вредности. Ми старији ћемо га додати на Данила Бату Стојковића, срећни што се родио нови Лука Лабан, и тако до бескраја. Вероватно се зато и воли позориште.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.