Природа и култура

Ријеч "просто" је многозначна ријеч, није проста. Ово не представља никакав изузетак, напротив, у најзаоштренијем смислу, ријечима уопште недостаје безусловност за одређивање њихове строге једнозначности.

Ево колоне, на језичкој паради, у којој ступају значења ријечи "просто": једноставно, неизвјештачено, ненамјештено, обично, чедно, доброћудно, благо, чистосрдачно, наивно, безазлено, незлобно, искрено, отворено, природно, буквално, неискусно, невјешто, неуко, необразовано, неотесано, глупо, грубо, примитивно, сељачко, народско, отрцано, блудно, безобразно...

Заједно са осталим посматрачима, гледам ову колону на паради, машем заставицом, бацам цвијеће или парадајз, а пажњу ми посебно привлачи ријеч "природно". Природно, дакле, значи просто, и сва значења простоте природно су дата. Човјек је дио природе, човјек је прост, човјек је по природи прост. Међутим, то није тако просто, односно није једнозначно, како се већ на почетку могло видјети. Човјекова проста природа је, између непобројивог осталог, покрила гениталије смоквиним листом, загријала удове Прометејевом ватром и, загледана у себе, обзнанила да у себи, такође, носи културу. Сада је слика много потпунија: човјек је, по природи, истовремено, прост и културан. Личније изражено: ја, човјек, природно сам простопрошаран.

Управо у тренутку ових размишљања – можда их је мозак церемоније предвидио – из попречне улице умијешала се поворка шаренила културних значења: гајење, њега, васпитање, образовање, традиција, историја, предање, обичај, морал, право, војска, полиција, понашање, духовност, религија, митологија, симбол, умјетност, наука, техника, урбанизација, модернизација, економија, политика, друштво, рад, разонода, екологија, спорт, мода, класични и савремени језици, средства саобраћања...

Помијешане, простота и култура продужише према кристалном храму начела и надлежности, и уђоше у то велелепно здање у облику ћелије јајне. Ми посматрачи нисмо улазили у храм, стајали смо око њега и гледали кроз стакло колико се могло видјети. Унутра је било крцато од значења и настало је велико комешање. Видјело се да температура нагло расте јер су се стакла замаглила, а онда се више није видјело ништа. Тада је поклопац на храму почео да поскакује а изнутра су врцале вруће простопрошаране кокице начела и надлежности, које смо ми напољу хватали рукама или устима. Начела је било довољно за све, надлежности само за прве редове...

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.