Приоритет научни и истраживачки радови

БИЈЕЉИНA - Музеј Семберије у Бијељини у овој години значајно је ангажован на спровођењу истраживачких радова у Скеланима и Горњим Поточарима код Сребренице, те у Дардаганима код Зворника, а стручњаци из ове установе помажу и колегама из Федерације БиХ на ископинама у Високом, Градини у Кугама и Старом граду у Сребренику.

Рекао је то за "Глас Српске" директор Музеја Семберије у Бијељини Мирко Бабић.

Он је подсјетио да је након прошлогодишњих и овогодишњих научних радова на локалитету у Скеланима отворен и Музеј римских ископина. У Горњим Поточарима код Сребренице, приликом градње пута, пронађена је средњовјековна некропола из 14. или 15. вијека, са стећцима и гробним ракама зиданим каменим плочама.

У Дардаганима су у току истраживачки радови у највећем римском подземном каменолому у Европи, у којем је некада нађен и рељеф римског бога Митре.

Музеј Семберије налази се у најстаријој згради у Бијељини, која је некад била Бегов конак, израђен у 19. вијеку. Музеј има четири изложбене сале површине 105 квадратних метара, у којима су смјештене три сталне музејске поставке: археолошка, која обухвата материјалне остатке цивилизације од неолита до касног средњег вијека.

Ту је смјештена највећа и најзначајнија колекција средњовјековних натписа у БиХ са 23 ћирилична написа на старословенском језику српске редакције. Етнолошка изложба обухвата предмете везане за народни живот села Семберије и староградску културу у Бијељини, а трећа је историјска изложба која обухвата историјат Бијељине од првог њеног помињања 3. марта 1446. године до 20. вијека, као и поставку фотографија старих грађевина у Бијељини, старог наоружања и предмета, те умјетничку колекцију и легате.

- Музеј Семберије је већину својих експоната сакупио путем донација. Посебан значај имају пет великих донација које се чувају као посебни легати. По значају највреднији је легат Родољуба и Милице Чолаковић, који су своју заоставштину даровали Музеју примењене умјетности у Београду, Музеју савремене умјетности и овом музеју, па смо тако дошли до богате библиотеке од око 3.000 наслова, од којих многи имају и посвете аутора - каже Бабић.

У овом легату је и колекција 19 вриједних таписерија Милице Чолаковић, као и разни предмети из свакодневног живота ово двоје људи. Други легат је Љубице Јовичић-Станчић, који садржи бројне предмете ентеријера српске староградске куће познате трговачке породице Јовичић.

Трећи легат је Рада Бјекића, пензионисаног професора из Тузле, који садржи библиотечки фонд, затим легат Фрица Шумахера, некадашњег ковача из Бијељине, са комплетном опремом његове занатске радионице. Легат Марије Рабреновић садржи 22 умјетничке слике које је ова афирмисана умјетница и хуманиста даривала музеју Семберије и њеном родном граду.

Музеј Семберије има и традиционалне манифестације као што су мајска смотра ликовног стваралаштва ученика Семберије, Бијељинско бијенале, двогодишња смотра ликовног стваралаштва семберских сликара, пантелинска изложба на којој се представља заоставштина старих бијељинских породица, затим наградна изложба гусара и десетак повремених и гостујућих изложби годишње у овом музеју.

Музеј има своју библиотеку, издавачку дјелатност и одређен број истраживачких пројеката, а при музеју дјелује и друштво пријатеља Музеја Семберије.

- Поводом велике културне манифестације "Зворничко културно љето", која се од 2. до 8. августа одржава у Зворнику, наш музеј ће поставити изложбу ископина са римског локалитета и Скелана. Сличне манифестације организујемо и у сусједним општинама Мајевице, Подриња и Бирча - каже Мирко Бабић.

Калиграфија

У Музеју Семберије тренутно је отворена изложба из примијењене умјетности - дуборези, иконе Душана Стевановића и калиграфије Бојана Aнтића. Поводом крсне славе града Бијељине Светог Пантелејмона отворићемо изложбу посвећену стогодишњици филмске умјетности у Бијељини, истиче Мирко Бабић

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.