Приједор истински феномен сликара

Приједор - У критичком осврту на одређена уметничка дела која ликовни критичар оцењује немогуће је избећи лични утисак и сопствено виђење, а и не трудим се да то избегнем. Највише се бавим уметниковом поетиком и тиме негде дотичем и његову психу, његову подсвест и то је тај истраживачки подухват који гајим када је уметничко дело испред мене.

Рекла је ово за “Глас Српске” ликовни критичар из Београда Весна Тодоровић, која је пратила рад осам умјетника осмог сазива Ликовне колоније “Сретен Стојановић” на Козари.

За себе каже да посјећује изложбе и комуницира са умјетницима, било овдје или у иностранству, да би проширила своја знања и направила компарације са оним што је текућа ликовна проблематика. Пише приказе изложби, умјетницима текстове за каталог и сарађује са књижевним часописима, пишући есеје, а међу умјетницима и другим колегама позната је по томе што има врло личан однос према умјетничком дјелу.

- То је нешто што намерно негујем и ту емотивност у односу са уметницима и њиховим делима нити могу нити желим да избегнем.

Додала је и да на колонијама учествује од 2000. године, али не сваке године.

- Некад сам селектор, као што је случај са београдском колонијом, коју организује Дом ученика средње Железничке школе. Она је до сада имала пет сазива и на последња три ја сам селектор који позива људе да дођу и правим неку концепцију да дођу добри уметници и пристојни људи - казала је Тодоровићева.

Истакла је да је схватила да таква интенција постоји и овдје, на Козари, гдје се налази први пут.

- Лепоти природе овде човек не може да одоли и мени је потпуно разумљиво да она мора да утиче на осетљив нерв једног уметника и већ видим да ће радови који овде настану бити веома квалитетни и конкурентни радовима насталим у ранијим сазивима колоније - казала је Тодоровићева.

Одговарајући на питање о феномену приједорских сликара и Приједору, као граду сликара, Тодоровићева је истакла да се Приједор с тим с правом хвали.

- Приједор је изнедрио прве школоване сликаре у БиХ, Петра Поповића и Тодора Швракића, то се учи на факултету и с тим се с правом хвалите. То да неко подручје “изроди” толики број талената срела сам још у Србији, у шабачком крају. Они имају веома активан ликовни живот и две активне институције, које то подржавају, као и Средњу уметничку школу и доста људи се регрутује из њихових редова - рекла је Тодоровићева.

Додала је да се током праксе ликовног критичара, коју је започела 1990. године, иако је дипломирала историју умјетности на Филозофском факултету у Београду, везала за графику.

- То не значи да ми је то најомиљенији медиј, јер ми је сликарство било неки почетак, нека интрига, коју сам осетила још као дете и због тога сам уписала те студије, јер је боја нешто што ми је било најпривлачније и остало за сва времена - рекла је Тодоровићева.

Договор је пао

Током боравка на Козари Весна Тодоровић је упознала академског сликара Предрага Марјановића, који је у Организационом одбору ликовне колоније. Погледала је његове радове, које припрема за изложбу.

- Видела сам његове цртеже, који одражавају образовање и таланат, који је дискретно уклопљен у оно што он ради, као и енормно стрпљење. То ми је било јако занимљиво и прихватила сам из прве да напишем текст за каталог за његову изложбу, казала је Тодоровићева.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.