Преминуо Гор Видал

Амерички писац Гор Видал, чији су романи и есеји обиловали јетким опсервацијама на тему политике, секса и америчке културе и чија је каријера била испуњена чаркама са познатим колегама, преминуо је у уторак (31. јула) у 87. години.

„Видал је преминуо у свом дому на Холивуд хилсу од компликација изазваних упалом плућа", казао је пишчев нећак Бер Стирс за Лос Ангелес Тимес.

Видалов књижевни опус чини низ историјских романа - „Burr", „1976", „Lincoln" и „Golden Age " - али и кемповска транссесксуална комедија „Myra Breckenridge ".

Почео је да пише као 19-годишњи војник стациониран на Аљасци и први роман „Williwaw" (1946) базирао је на својим искуствима из Другог свjетског рата. Трећа књига, „The City and the Pillar" из 1948. створила је сензацију јер је главни лик био отворени хомосексуалац.

Видал је за себе говорио да је „џентлменска кучка" и био је једнако егоистичан и заједљив колико елегантан и бриљантан.

Са многим својим савременицима и ривалима је долазио у сукоб. Ернеста Хемингвеја је сматрао неозбиљним, а Трумана Капотија је поредио са „прљавом животињом која се некако ушуњала у кућу".

Његови најпознатији књижевни непријатељи били су конзервативни интелектуалац Вилијам Ф. Бакли Џуниор и писац Норман Мајлер, кога је Видал једном упоредио са чувеним убицом Чарлсом Менсоном.

Пред један ТВ наступ Мајлер је ударио Видала главом, а другом приликом га је оборио на земљу.

Са Баклијем је имао „живи пренос" свађе, док су радили као коментатори националне конвенције Демократске странке 1968.

Видал је оптужио Баклија да је „про-наци", а Бакли је Видала назвао „педером" и претио му батинама.

Гор се уопште није узбуђивао због ових инцидената, напротив, дjеловало је као да ужива у њима.

Јуџин Лутер Видал Џуниор рођен је 3. октобра 1925. у Вест Поинту, Њујорк а касније је узео мајчино име. Одастао је у Вашингтону и био под великим утицајем деде Томаса Гора, сенатора Демократске странке из Оклахоме. Млади Видал је развио занимање за политику док је читао слијепом сенатору и водио га по граду.

Ишао је у скупе приватне школе али није похађао колеџ. Када су му се родитељи развели, Видалова мајка се удала за Хјуа Окинклоса, који је касније био и очух Жаклини Кенеди. Та веза омогућила је Видалу приступ Белој кући у вријеме Кенедијевог мандата.

Након раног успјеха, његова књижевна каријера је била у застоју због контроверзног романа, па је радио на сценаријима за ТВ и филмове.

Вратио се на сцену 1960-их делима „Јулиан" о римском императору, "Washington, D.C.," о политичкој породици и "Myra Breckenridge."

Још већи успjех услиједио је након прича о историјским америчким фигурама, Арону Беру и Ејбрахаму Линколну, гдје је дао своју анализу америчке пропасти.

Видал је био познат по својим оштроумним есејима о друштву, сексу, књижевности и политици. Био је нарочито ватрен кад је писао о политици и паду „америчке империје".

„Генијалност наше владајуће класе је у томе што је већини бранила да икад доведе у питање неједнакост система у коме та већина плаћа високе порезе а не добија ништа заузврат", казао је једном приликом.

САД је описао као „земљу глупих и дом буквалних" и од шездесетих година већи дио временеа проводио је у једној италијанској вили на мору.

Вратио се у САД 2003, непосредно прије него што је његов дугогодишњи животни сапутник Хауард Остин преминуо од рака.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.