Премијера у НПРС: Адаптација романа "Мартин удио" Сање Савић Милосављевић

Бранислав Предојевић
Додај glassrpske.com као Гугле извор
Фото Библиотека града Београда Фото: Promo | Фото Библиотека града Београда

БАЊАЛУКА – У Народном позоришту Републике Српске половином фебруара почиње рад на представи "Мартин удио", сценској адаптацији истоименог романа књижевнице Сање Савић Милосављевић, једног од најнаграђиванијих домаћих прозних остварења посљедњих година.

Роман "Мартин удио" овјенчан је бројним књижевним признањима, међу којима су награда "Београдски побједник" за најбољи роман објављен 2024. године, награда "Шушњар", Награда Удружења књижевника Републике Српске за најбољи роман, као и Награда "Исидора Секулић".

Ово дјело испраћено је изузетно позитивним критикама и снажним одзивом читалаца, што је додатно подстакло интересовање за његову позоришну адаптацију.

Роман о судбини, сеобама и изгубљеном завичају

У свом роману Сања Савић Милосављевић бави се судбином Срба из Хрватске и Босне, у временском распону од половине прошлог вијека до данашњих дана, суочавајући читаоца са темом рата на простору бивше Југославије.

Посебно мјесто у наративу заузимају исповијести двију генерацијски удаљених жена – Марте, обичне жене са села, и Иване, стрип умјетнице у Београду. Њихове приче се постепено уједињују у емотивно снажну повијест о сеобама, изгубљеном завичају, али, како ауторка истиче, и о доброти и солидарности које надилазе сва страдања.

Говорећи о роману, Сања Савић Милосављевић истиче да је кроз јунакињу настојала да изрази личне недоумице и размишљања:

– Одабрала сам јунакињу кроз коју сам успјела да пласирам одређене своје недоумице и то што сада осјећам свакако је посљедица проласка кроз поједине ситуације и ломове са којима се, вјерујем, сусреће већина људи који се баве овим послом. Нисам писањем овог романа дошла до коначних сазнања, већ сам се трудила да своја размишљања о генерацијском односу, о женској линији и трагичним догађајима који су нас задесили што боље позиционирам у својој свијести, а надам се помало и читалачкој, рекла је ауторка.

Режија Николе Бундала

Представу режира Никола Бундало на Великој сцени Народног позоришта Републике Српске, док је адаптацију романа за сцену радила сама ауторка, Сања Савић Милосављевић.

Како истиче Бундало, овај роман је био резултат дуге потраге националног театра за аутентичним дјелом:

– Народно позориште Републике Српске дуго је трагало за комадом који на овако снажан и аутентичан начин третира судбине људи с ове стране Дрине. Овај роман је прије свега епско дјело са пунокрвним ликовима, људима које препознајемо у сопственим породицама и окружењу. Највише ме је привукла могућност да испричамо причу о нама, о нашим трагедијама и страдањима, али и о вјери да разговор и сјећање воде ка исцјељењу, нагласио је Бундало.

Млади редитељ истиче да је свјестан комплексности задатка који је пред њим и ауторским тимом, али да задовољство рада на роману овакве вриједности превазилази све потешкоће.

Представа прати три паралелна тока кроз различита времена и просторе, у распону од осам деценија – од Лике, преко Пала, до Београда – што представља посебан редитељски изазов.

Глумачка подјела и датум премијере

Глумачку екипу нове представе Народног позоришта Републике Српске чине Наташа Перић, Александар Стојковић Пикси, Смиљана Маринковић, Николина Фригановић, Миљка Брђанин, Тара Јованић, Сенад Милановић, Слађана Зрнић, Анандо Ченић, Данило Керкез, Наташа Остојић, Ана Винчић и Анђела Тасић, док се Јово Максић појављује као специјални гост.

Премијера представе "Мартин удио" планирана је за 20. април на Великој сцени Народног позоришта Републике Српске.

О ауторки

Сања Савић Милосављевић (1988) српска је сценаристкиња, редитељка, романописац, драмска списатељица и доцент на Катедри за општу књижевност и театрологију Филозофског факултета на Палама.

Поред романа "Мартин удио", објавила је и романе "Неоштрине", "Туђа кост" и "Теферич на Славији". Ауторка је дугометражног играног филма "Наши очеви, мајке и њихова дјеца" (2017), анимираног филма "Прича о Мики мраву" (2019), као и радио-драме "Боја изван свемира" по Х. Ф. Лавкрафту.

За сценаристички рад на ТВ серији "Време зла" добитница је награде "Златна антена" на ФЕДИС фестивалу у Београду.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.