Премијера представе "Госпођа Олга" у НПРС: Грађански комад са снажним порукама

БАЊАЛУКА - Представа "Госпођа Олга" у режији Југа Ђорђевића биће премијерно изведена 10. децембра у 20 часова на великој сцени Народног позоришта Републике Српске.

Представа је рађена по тексту истакнутог српског писца Милутина Бојића у копродукцији Народног позоришта Републике Српске и Народног позоришта у Београду. Ауторски тим, поред редитеља, чине драматург Ђорђе Косић, сценограф Драгана Пурковић Мацан, костимограф Велимирка Дамјановић, композитор Невена Глушица, за сценски покрет је задужена Милица Церовић, сценски говор др Дејан Средојевић, за дизајн свјетла Миа Млинаревић, продукцију Милош Голубовић, Оливера Живковић и Никола Ђаковић, инспицијенти су Ана Зорић и Весна Максимовић, суфлери Љубица Раковић и Свјетлана Врањковић, асистент редитеља Бојан Стевић, студент четврте године Позоришне режије на Академији умјетности УНИБЛ у класи професора Душана Петровића. У представи играју Нела Михаиловић, Љубиша Савановић, Слађана Зрнић, Александар Вучковић, Ива Милановић и Смиљана Маринковић.

Драматург Ђорђе Косић истиче да у овом комаду ирационално и неукротиво постају главни покретачи радње.

- Посматрано кроз визуру натуралистичке драме еротске силе подсвести, оно биолошко, ирационално и неукротиво у људској природи постаје главни покретач радње у "Госпођи Олги", а финансијски проблеми пука материјализација испод које се те силе крију - рекао је Косић.

Такође овај позоришни умјетник напомиње да ликови нису господари сопствене судбине.

- Ликови нису господари сопствене судбине, њихова слободна воља је пука илузија, они су робови биолошких импулса, нагонских струја из несвесног. Оваквом тумачењу смо се и ми приклонили при инсценацији драме па су ликови и појавно и симболички измештени из простора грађанске конвенције и разума у простор природе и нагона - рекао је Косић.

Редитељ Југ Ђорђевић истиче да је у Бојићевом комаду управо ријеч та која покреће лавину. Било да је тајна или јавна, изговорена, прећутана или затомљена једна једина ријеч, на примјер: инцест, болест, новац, част - може скупо коштати ликове. Прва реприза биће изведена 11. децембра.

Писац

Милутин Бојић (1892-1917), пјесник и драматичар српске модерне, оставио је дубок траг у националној књижевности. Рано је постао значајан глас своје генерације, а већ 1913. постигао је велики успјех драмом "Краљева јесен". Исте године у Народном позоришту у Београду примљена је и његова друга драма "Госпођа Олга". Преживљава страшно повлачење српске војске преко Албаније, које ће описати у чланку "Србија у повлачењу" и прославити у оди "Сингидунум". На Крфу и у Солуну наставља интензивно да ствара - завршава "Урошеву женидбу", пише сонете и започиње епопеју "Вечна стража". У Солуну 1917. године објављује збирку "Пјесме бола и поноса" са чувеном "Плавом гробницом" посвећеном страдању српских ратника. Преминуо је 8. новембра 1917. од милијарне туберкулозе у Солуну, у својој 25. години. Иза себе је оставио стотине пјесама, седам драма и десетине критичких текстова, укупно око 1.800 страница рукописа.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.