Премијера монодраме о страдању херцеговачких Срба 14. октобра у Бањалуци

Мандрапа, професор српског језика и књижевности у Средњој школи "28. јуни" у Источном Новом Сарајеву, рекла је за Срну да је деценијама култура сјећања на српске жртве била сведена на сјећање појединаца, што је био један од мотива да личну причу своје мајке преточи у монодраму.

Она је навела да прича о страдању Срба у Другом свјетском рату не може остати само нечије индивидуално сјећање.

"Нисам размишљала о мајчином животу све док се круг није окренуо. Тек кад сам доживјела личну трагедију, схватила сам тежину и њене и наше заједничке, колективне несреће", рекла је Мандрапа.

Она је додала да је у посљедњем рату доживјела личне и породичне трагедије, те да је схватила да је њена дужност да говори и преноси сјећања на будућа покољења.

"Ово је вријеме у коме је заборав јачи од сјећања", рекла је Мандрапа и додала да је идеја била да се причом о страдању исприча прича о животу, љубави и праштању.

Према њеним ријечима, писати или причати причу о свом животу значи ухватити се у коштац са нагомиланим емоцијама и траумама које су их проузроковале.

Мандрапа истиче да је текст настао из потребе да се сачува свједочанство на страдање једне породице.

"Свјесна сам да не постоји породица која нема неку сличну причу или трауму, као и да ми дијелимо колективну судбину српског народа на овим просторима, али сам, такође, свјесна да се о томе мало и недовољно говори", указала је Мандрапа.

Она је изразила захвалност Српском културном и просвјетном друштву "Просвјета" из Бањалуке и глумици Љиљани Чекић што су препознали важност теме и омогућили да се њена прича, обликована у монодраму, изведе у Народном позоришту Републике Српске.

Премијера је најављена за 14. октобар на сцени "Петар Кочић" у 20.00 часова.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.