Представљено документарно благо кинотека

Бањалука - У оквиру збирке филмског документационог материјала, значајно мјесто заузима плакат. Пред нама је мали дио те збирке, али сасвим довољан да нас подсјети на вријеме када је биоскоп био незаобилазни дио наше свакодневице. Кроз разоткривање и спознају прошлости, гледајући изложбу "Сто година српског играног филма", лакше ћемо схватити садашњост и препознати пут ка будућности.

Рекао је ово академски сликар и вајар Миливоје Унковић отварајући изложбу филмских плаката "Сто година српског играног филма" у Народној и универзитетској библиотеци Републике Српске.

Изложба, која је отворена у уторак увече, дио је програма "Филмотека", који су организовале Кинотека Републике Српске и Југословенска кинотека. Исте вечери у оквиру програма отворена је Ревија српског документарног филма у Дјечијем позоришту РС.   

- Говорити о историјском развоју филмског плаката, дати било какве поуздане информације, осуђује на неуспјех при самом покушају. Не постоји систематски преглед ни каталогизација, за већину не постоје подаци о ауторима, али зато постоје добри плакати који ће нам послужити да бар дјелимично спознамо све те елементе и да им својим сјећањем вратимо некадашњи сјај - истакао је Унковић.

Управник Aрхива Југословенске кинотеке Aлександар Ердељановић такође сматра да у модерној ери филмски плакати немају улогу какву су имали некада, али да још привлаче пажњу гледалаца.

- Плакат је увек био значајан за сваки филм. Другачије су изгледали плакати на почетку филма, као што можемо видети на примеру "Краља Чарлстона" из 1926. године или "Кроз буру и огањ" из 1930. године. Савремени плакати носе нову ноту - казао је Ердељановић.

У оквиру изложбе представљено је 145 филмских плаката, а најстарији је плакат за филм "Вожд Карађорђе" из 1911. године.

Прве вечери ревије приказани су филмови из заоставштине продуцента Ђоке Богдановића. Публика је имала прилику да ужива у бисерима српског документарца кроз слике српских ратишта 1913. и 1914. године. Такође, приказани су и детаљи снимљени у градовима, пијацама и трговима.

Директор Југословенске кинотеке Радослав Зеленовић нагласио је да су остварења приказана на ревији есенција српског документарног филма.

- Ђока Богдановић један је од значајнијих продуцената и зачетник је српског филма. Циклус његових филмова из 1913. године врло је занимљив. Снимао је на ратиштима током Другог балканског рата. У неким кадровима види се како аранжира, режира и понавља неке сцене - казао је директор Кинотеке Републике Српске Милован Пандуревић.

Филмови Светозара Павловића, Саше Петровића, Ратомира Ивковића, Желимира Жилника, само су нека од документарних остварења која су се нашла на програму ревије.

Феномен

- Од педесетих, па чак до седамдесетих година 20. вијека, плакат је у свијету, а и код нас, третиран као најважнија форма примијењеног графичког обликовања. Плакату и јесте намјена да остави упечатљиву поруку, да "очара" визуелно и емоционално. Тај феномен датира још од првих пећинских цртежа па све до уличних графита који су, као феномен демократизације умјетности, на себи својствен начин заузели простор плаката као првобитног концепта "уличне слике" - каже Миливоје Унковић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.