Представа “Хасанагиница” у петак и суботу у Народном позоришту РС

Овај комад рађен је у драматизацији Љубомира Симовића, а у режији Душана Тузланчића. “Хасанагиница” је настала у копродукцији Градског позоришта “Семберија” са Народним позориштем РС и Српским народним позориштем из Новог Сада, а премијерно је изведена у Бијељини 20. октобра.

Хасанагиницу игра Бојана Милановић, Хасанагу Милан Ковачевић, а мајку Пинторовића Соња Дамјановић, глумци Српског народног позоришта из Новог Сада. Хасанагину мајку игра Љиљана Чекић, ефендију Јусуфа глуми Горан Јокић, док је улога Хасанагиног војника Суље припала Огњену Копузу, глумцима Народног позоришта РС. Из ансамбла Градског позоришта “Семберија” у овом комаду играју Михаило Максимовић који ће на сцени дочарати бега Пинторовића, те Иван Петровић, Душан Ранковић и Ненад Благојевић који глуме Хасанагине војнике.

Овај комад настао је из чисте поезије о трагичном сукобу двоје људи који се воле, поезије о једној жени који од стида није могла да посјети мужа, јер је одрасла и живјела по патријархалном принципу  који је налагао да жена не може да напусти кућу и дјецу, нити да показује осјећања према мужу. Тај стид о коме се говори у пјесми је заправо израз времена које је наметало одређено понашање. Жена у то вријеме није смјела ни мужевљево име да спомиње пред другима, а камоли нешто више. Иако Хасанага то зна, он је сурово кажњава, јер у тренуцима бола и усамљености заборавља на обичаје и норме понашања и на уму има само своју жељу, да му жена дође. Управо у том препознајемо и различит положај мушкарца и жене. Жену је патријархални морал приковао за кућу и породицу, док је мушкарац имао сву слободу.

Говорећи о представи “Хасанагиница” глумица Бојана Милановић је у ранијем интервјуу за “Глас Српске” истакла да су се у овом комаду, поред несреће коју доживљава Хасанагиница и свега што она мора да истрпи, бавили и несрећама других ликова.

- Колико је ко рањив и када, колико је ко морао да “прогута” зарад општег добра, како и у којој мери њена трагедија утиче на остале ликове и како се они носе са њом. Занимљиво је то што се свако од њих уклапа у неки свет, прати неке принципе и управо то доводи Хасанагиницу пред толику трагедију. И онда и данас, у модерном свету, то је присутно, нико није спасен несреће, нико није “прошао боље”. Желимо да испричамо причу о последицама сопствених одлука - додала је она.

Бијељинска публика је сјајно реаговала на овај комад, па се на сваком наредном извођењу “Хасанагинице” у Бијељини тражила карта више, а нама преостаје да видимо какве ће да буду реакције бањалучке публике.

Народна балада

Народну баладу “Хасанагиница” А. Фортис је објавио у свом дјелу “Пут у Далмацију” 1774. године. Од тада је “Хасанагиница” превођена на многе европске језике и доживјела је низ тумачења. Многи су жељели да уђу у суштину ове народне пјесме и у проблеме које она покреће, а који су и етичке и психолошке природе.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.