Предраг Марјановић: Умјетнички круг принцип вјечности

Мој рад је дубоко приватна и интимна ствар, која у суштини није упућена другима и која друге не обавезује. Инсистирам на пуританству, строгоћи и елементарном, а то је један знак који је већ давно усвојен.

Рекао је ово у интервјуу за "Глас Српске" академски сликар Предраг Марјановић из Приједора, чија су дјела изложена у приједорској Галерији "'96", чијим је отварањем обиљежен јубилеј ове галерије.

* ГЛAС: У припреми ове изложбе у родном граду, грчевито сте се борили да не добије елемент ретроспективе. Како објашњавате бијег од прегледа који нуди ретроспектива?

МAРЈAНОВИЋ: Једноставно ретроспектива представља некакво свођење рачуна, опис нечега завршеног, готовог, апсолвираног и на крају мртвог. Овдје су ствари, све само не готове или мртве. Ове слике и даље "причају" једна са другом, тако да не бих желио ни да прекидам ту причу затварајући их у круг ретроспективе која не даје простора да се иде даље јер је све готово.

* ГЛAС: Ипак сте понудили избор из неколико циклуса од најранијих фаза цртања, на којима видимо и елементе ренесансе. Да ли су то и назнаке којим ћете правцем даље ићи?

МAРЈAНОВИЋ: Пред публиком су се нашли радови из различитих периода мог рада, који су рађени различитим техникама и са различитим темама. Ова разумљива разноликост, ипак носи неколико заједничких карактеристика. То заједништво или јединство у различитости је знак креативне снаге која надилази условна ограничења ликовне технике и технологије и појављује се као непоновљив ауторски став који сам желио да нагласим.

* ГЛAС: Зашто је из свега произашао круг?

МAРЈAНОВИЋ: За мене је круг један свети облик односно принцип самосталности, вјечности, без почетка и краја.

* ГЛAС: Постали сте препознатљиви по сликама из циклуса "Тачка, мрља, линија". Шта Вас ту највише мотивише?

МAРЈAНОВИЋ: Мене у принципу занима процес и готово ми је неважан исход и многи људи мисле да радим као машина. Међутим, ја не бих дао тог задовољства да машина ради оно што ја волим па сам чак један циклус звао "цртеж као терапија". То је тежак рад и волим да кажем да док други направе три изложбе ја урадим три цртежа, али то сам ја. Мене не занима главни мотив, дизајн, већ само процес, једна интегралност, пуноћа празнине.

* ГЛAС: Дио сте тима који припрема овогодишњу ликовну колонију "Сретен Стојановић". Како теку припреме и ко су овогодишњи учесници?

МAРЈAНОВИЋ: Ова година биће у знаку сликара из братских општина. Пријаве и контакти око организације су још у току, тако да не знам шта ће бити коначан исход и у ком правцу ће све то ићи. Оно што је сигурно је да ће сликари и ове године инспирацију потражити на пропланцима и обронцима Козаре, а како је они буду доживјели и читав тај амбијент у којем нису никада били остало је да видимо и да радознало очекујемо њихове радове.

Галерије

* ГЛAС: Колико често излажете након што је прошло 40 година рада?

МAРЈAНОВИЋ: У позицији сам да бирам галерије и мјеста гдје ћу излагати. Поносан сам на своју прошлогодишњу изложбу у престижној галерији "Форум" у Загребу коју је основао Едо Муртић и која има жестоки Умјетнички савјет, а посебно сам поносан што је моја изложба услиједила послије излагања Душана Џамоње.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.