Предраг Марјановић: Изложбе су приватна ствар

Излагање на изложбама је за мене интимна, приватна ствар. Никада ни своју породицу нисам тиме оптерећивао, тако да су врло ријетко били на мојим изложбама - рекао је у интервјуу за "Глас Српске" академски сликар Предраг Марјановић.

Он се сликарством бави готово 40 година и селектор је колоније "Сретен Стојановић". Имао је 17 самосталних изложби и учествовао на више десетина домаћих и међународних сликарских смотри. Захваљујући његовом ауторитету у свијету умјетности, прошле године су се на Козари окупила највећа сликарска и свјетски позната и призната имена.

* ГЛAС: Иако имате посебан однос према термину колонија, ипак сте већ другу годину њен селектор. Како то објашњавате?

МAРЈAНОВИЋ: Сам тај израз је анахрон и етимолошки значи свашта, па и ово окупљање ликовних умјетника, мада сам ја више за одредницу симпозијум. Ријетко се одазивам позивима да учествујем у колонијама, више ме и не зову. То опет не значи да такав облик окупљања не одобравам.

* ГЛAС: Млади не дијеле Ваше мишљење и радо се одазивају на позиве да учествују на колонијама, истичући да су им оне потребне у раду?

МAРЈAНОВИЋ: То у потпуности оправдавам и слажем се са њиховим професором Бранком Миљушем који је заговорник идеје да никада не треба чекати инспирацију већ да је треба тражити кроз рад. Све је у томе да ли сте индивидуалац или зависите од групног рада. Младим људима у овом тренутку одговара да раде заједно и да се јавности представљају као група индивидуалаца, што јако цијеним и подржавам.

* ГЛAС: Као селектор сте настојали да не постанете предвидљиви, већ да понудите садржај који ће бити изазов и за учеснике и за публику?

МAРЈAНОВИЋ: У оваквим ситуацијама обично се опредијелим за неку идеју и то се могло видјети у прошлогодишњем сазиву, када је поента била у томе да окупимо све релевантне приједорске умјетнике који живе широм свијета. Тако смо на једном мјесту имали Радована Крагуља, професора са Кембриџа, Љубу Стахова, професора загребачке академије, Бранка Миљуша, бившег декана београдске академије, професоре Весу Совиља, Биљану Гаврановић, Младена Карана, госта из Фиренце. Ове године колонија има контракарактер, тако да нам се наметнуо "Проток" као идеја, као мисао, пошто су они укључени у токове савремене умјетности код нас. Препоручили су се сами, јер су и индивидуално и као група веома активни, што су препознале многе стране институције које подржавају њихове пројекте.

* ГЛAС: Каква су Ваша очекивања од чланова групе "Проток", будући да колонија нема јасно дефинисану тему на коју би умјетници требало да одговоре?

МAРЈAНОВИЋ: Биће ту изненађујућих резултата, врцкастих, које сигурно неће сви препознати, али и не морају, јер ће се за неко вријеме ипак спознати о чему се ту заправо ради. Колонија нема тему, већ нам је циљ да се њени учесници представе оним што најчешће раде и гдје су најјачи, тако да никаква ригидна идеја да се они одазову некој теми није нас интересовала. Битно је да се поштује стваралачка аутономија умјетничког израза сваког од њих.

Фундус музеја

- Вјерујем да ће Козара у историјском и у сваком другом концепту бити довољно инспиративна за умјетнике и да ће фундус Музеја Козаре бити обогаћен новим квалитетним радовима. Општина Приједор је једини финансијер колоније и препознала је значај оваквог културног дешавања у граду гдје се прије 100 година догодила прва ликовна изложба у БиХ.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.