Фото: Предраг Марјановић - Изазов старе улице
ПРИЈЕДОР - Нема Приједорчанина који није чуо за академског сликара Предрага Марјановића, али готово да нема ниједног који се није запитао зашто он са пажњом скоро свакодневно шета и посматра фасаде зграда на приједорском шеталишту.
Он се, поштујући позив локалне власти да се својим идејама и прецизним цртачким оком, укључио у акцију уређења фасада главне приједорске улице, која за њега још увијек траје.
- То је за мене био велики умјетнички изазов, јер је Приједор скоро драматично изгледао, пошто 50 година ништа није рађено на фасадама зграда у овој улици. Жири је био врло компетентан и знао је да препозна шта је добио од идејних рјешења и које ће прихватити као најоптималније - рекао је Марјановић.
Он је додао да су коментари, послије завршених радова, одлични. Приједорска главна улица, која је преуређена, сада буди пажњу пролазника свих генерација, и то како старосједилаца, тако и гостију Приједора.
- Бићу нескроман ако кажем да сам поносан коначним изгледом фасада и мада то нису боје из мог сликарства, али су неке аутентичне и нашли смо их у архивама музеја, док смо неке иновирали по угледу на нека савремене трендове. У Приједору нисмо могли да оживимо барок, јер зграда из тог времена нема, али смо неке оживјели и уредили по угледу на апатинске и сомборске мајсторе који су овдје некада зидали - каже Марјановић.
Међутим, са одласком мајстора и грађевинских скела, његов посао није престао, напротив, још увијек траје.
- Човјек мора да има одређени однос према свом послу, а у овом случају и према свом граду. Ја и сада, као и тада, фанатично излазим на улицу, једино што сам тада пратио рад мајстора, а сада понашање грађана, јер ће сав труд који смо уложили отићи у пропаст ако грађани не буду живјели са својом главном улицом, ако менталитет није такав да се то што смо уредили даље не одржава и не руинира. Разумијем шта су то графити, али ове нове фасаде то не прихватају - каже Марјановић.
Он је аутор који се још од седамдесетих година залаже за аутономност цртежа, који није само предскица за неку слику већ да има свој дигнитет и равноправан је са сваком другом сликом или скулптуром.
- Моје инсистирање на цртежу као једном пуританству, симплифицираном односу према стварности добило је своју потпуну сатисфакцију на овогодишњој изложби у загребачкој галерији "Форум". Ти цртежи су рађени класичним ликовним техникама пером, тушем и тушем у боји, који тематизују цртеж као ликовну дисциплину пропитујући његову функцију, што је за мене био велики ауторски изазов - каже Предраг Марјановић.
- Био сам заговорник идеје да сликарска колонија "Сретен Стојановић" буде вајарски симпозијум јер смо до сада, колико траје колонија, већ могли да имамо десет вриједних скулптура које би красиле градске улице и тргове. Било како било, овог пута сам ја изабран да будем селектор и радује ме да је мој избор сликара прихваћен. Ријеч је о приједорским ауторима, па чак и ликовни критичар Љубица Јелисавац има овдје своје родитељске коријене - нагласио је Предраг Марјановић.
Учесници ликовне колоније која ће трајати од 3. до 11. августа на Козари су Љубомир Стахов, Бранко Миљуш, Биљана Гаврановић, Радован Крагуљ, Весо Совиљ, Зоран Бановић, Младен Каран и Предраг Марјановић.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.
Најновије вијести из рубрике