Позориште "Бошко Буха" прославило 70 година у 70 минута

Танјуг
Позориште "Бошко Буха" прославило 70 година у 70 минута

БЕОГРАД- Позориште за дјецу „Бошко Буха" данас је прославило велики јубилеј, 70 година постојања, и на великој сцени Театра Вук представило обимну монографију, уз најаву вечерашње премијере комада „Снежана и седам патуљака" по тексту Љубивоја Ршумовића, који је дуго година био управника ове театарске куће.

На сцени су били актуелни управник „Бухе" Игор Бојовић, бивши управник и сада аутор „Снежане" Ршумовић, глумац позоришта и некада управник Ненад Ненадовић, редитељ позоришта и умјетнички саветник Милан Караџић, као и приређивачи монографије, драматуршкиње Милена Деполо и Ана Јанковић.

Водитељи програма, глумци позоришта Борка Томовић и Александар Радојичић, водили су окупљене кроз историјат овог специфичног театра за дјецу, који већ дуго његује не само репертоар познатих бајки за најмлађе, веч и Вечерњу сцену која се обраћа тинејџерима и ставља фокус на разне освијешћене теме, али и комедије у савременом читању.

Програм је био посвећен 70. годишњици „Бошка Бухе" у 70 минута детаљног анализирања свих развојних сегмената умјетничке институције.

Ево како је све почело, прије равно седам деценија.

Година је 1904., и један човјек оснива прво српско дјечије позориште, које се тада звало „Мало позориште", а та особа је нико други до један од највећих комедиографа - Бранислав Нушић, како стоји у причи развојног пута театра.

Нушић је у то вријеме писао комаде за дјецу, носио реквизите, припремао представе, једноставно је дисао и живио театар у настајању.

Ипак, то позориште је потрајало само до 1907. године, али је најважније у том периоду било што се ћерка великог драмског писца заразила даскама које живот значе, и тако опчињена је једног антологијског дана 13. октобра 1950. године основала управо позориште „Бошко Буха".

Маргита Предић Нушић је тог дана те године заправо добила сагласност за покретање новог позоришта за дјецу, након што је водила „Повлашћено позориште за децу и омладину Рода".

Пресјек многих успјеха и веома тешких периода анализиран је у монографији која је окупила на једном мјесту многе ствараоце представа за дјецу и омладину.

Значајан помак у развоју „Бошка Бухе" дешава се 1986. године када на мјесто управника долази управо Ршумовић, један од најпопуларнијих пјесника за децу, али и писац позоришних комада према мотивима чувених бајки и басни.

„Сви ми изјављују саучешће што долазим као управник, значи, биће проблема, а ја проблеме волим", била је прва реакција аутора за дјецу, који је провео на мјесту првог човека позоришне куће успјешна четири мандата, односно 16 година (1986-2002) и увијек је излазио на крај са свим недаћама.

Када се повео проблем око Вечерње сцене која је носила назив „Сцена код Коња", јер се у медијима писало и дуго водила дебата приличи ли овај назив једној установи културе, на то је Ршумовић својевремено рекао да је то сцена која није проблематична, само се бави проблемима младих, који у сукобу са грађанским моралом и хипокризијом, истјерују своју чисту истину на чистину.

Ршумовић се подсетио свог златног периода управниковања у позоришту, као и Ненад Ненадовић, који је истакао да није нимало једноставно водити овакву кућу, иако су сви тада мислили да нема ништа лакше од тога бити директор театра за дјецу, као да се ту запослени само играју.

Ненадовић је открио да је имао у почетку жељу да буде члан позоришта какви су ЈДП, БДП, Атеље 212, а онда се у потпуности пронашао у комадима за дјецу.

Редитељ Милан Караџић изразио је огромно задовољство и срећу што се налази у тиму овог театра већ 32 године, када је дошао на позив Ршумовића, да буде стални редитељ „Бухе".

Како и сам каже, иако је режирао свуда по Србији, у готово свим позориштима, остао је вјеран овом театру, за који подвлачи да је у њему најљепше радити, због ансамбла и атмосфере које нема нигдје на свијету, а колеге су му замјерале што иде тамо гдје се „раде представе само за дјецу".

Монографија обухвата читав период настанка и неколико поглавља реконструкције саме зграде позоришта, а чињеница је да и даље „Буха" нема свој простор, већ годинама игра свој репертоар на сцени Установе културе Вук Караџић.

Још се не зна када ће се позориште коначно вратити на своју матичну сцену у згради на Тргу Републике.

Било је речи и о веома тужним, трагичним, непрежаљеним моментима, као што је изненадна смрт 2016. године на сцени тадашњег управника Милорада Мандића Манде, што је био и остао шок за све, када се то десило у сред комада „Петар Пан", а он је остао у костиму Капетана Куке.

Значајна монографија у луксузној опреми и формату представља текстове споменутих драматуршкиња Деполо и Јанковић, али и осврте писаца и редитеља који су стварали у „Бухи" многе антологијске представе (режисер Караџић, Стеван Копривица, управник Бојовић као драмски аутор, композитор Александар Саша Локнер, као и осврти на чувене комаде Александра Аце Поповића, Миодрага Станисављевића, Иване Димић, Бошка Трифуновића и наравно - Ршумовића).

У књизи се налазе и разговори са редитељима чије се представе играју годинама успешно на великој сцени - Татјана Мандић Ригонат, Југ Радивојевић и Даријан Михајловић.

Као свечана прослава 70 година театра, вечерас од 20 сати на сцени „Александар Поповић" гдје је смјештена „Буха", игра се премијерно „Снежана и седам патуљака", бајка Браће Грим по Ршумовићу, у режији Снежане Тришић, гдје улоге тумаче чланови овог позоришта - Милош Влалукин, Ненад Ненадовић, Андријана Оливерић.

Снежану игра Марта Богосављевић, принц је Александар Кецман, док су у ролама патуљака још увек студенти ФДУ - Марко Павловић, Драган Петровић, Никола Штрбац, Никола Воштинић, Лука Грбић, Теодор Винчић и Реља Јанковић.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана