Површни гледаоци и приземни хумор

БAЊA ЛУКA - Камелеонске глумачке трансформације, редитељска разноврсност и стална истраживања природе односа међу људима главне су одлике рада Владимира Ђорђевића у позоришту.

Овај глумац, редитељ и педагог, којег бањолучка публика има прилику да гледа у улози Џима Морисона у мјузиклу "Звијезда је рођена", Народног позоришта Републике Српске, поставио је на сцени Градског позоришта "Јазавац" представу "Мистер Бин". Поред тога што је режирао овај комад, инспирисан истоименом серијом Роуана Еткинсона, Ђорђевић у њему и глуми, уз Велимира Бланића.

Aдаптација популарног телевизијског лика може да представља мач са двије оштрице, будући да публика, свакако, гаји одређена очекивања.

Према Ђорђевићевим ријечима, главни проблем представљале су сцене које су имале текстуалну форму, гдје највише долази до изражаја "стенд ап".

- Доста пажње посветили смо прилагођавању текста нашем поднебљу и менталитету, али тако да га не упростимо и толико локализујемо да изгуби смисао и тежину коју иначе носи - објаснио је Ђорђевић.

Представа је исфрагментирана у слике, слично као и "Грета, страница 89" или "Звијезда је рођена". Ђорђевић то објашњава тиме што је телевизија узела маха и гледаоцу се "производ" сервира у фрагментима, у форми спотова који су брзи, акционих филмова, брзих серија, гдје се смјењују кадрови.

- Кад је публика навикнута на то што им се сервира из медија, кад дође у позориште једноставно не може да има ту врсту концентрације да прати неку представу где се радња одвија спорије и где постоји психолошки процес. Једноставно, људи су навикли да се све дешава брзо, да се слике брзо мењају и онда и позориште иде у том смеру - истакао је Ђорђевић.

Театар, наставио је он, мора да се прилагођава гледаоцу.

- Вероватно ће временом доћи до засићења, окренуће се круг, па ће опет да се ради нешто спорије. Људи се засите и брзине - казао је Ђорђевић.

Он је додао да се публици и на телевизији и у позоришту сервирају лакша рјешења.

- Долази до затупљивања, јер човек прихвата приземни хумор и постаје површан као гледалац; не анализира, не запита се. После представе нема никакво мишљење о њој, ништа није на њега оставило утисак да кад дође кући размишља о њој - рекао је Ђорђевић.

Култура је, казао је он, на ниском нивоу у последње време и људи се не баве суштином.

- За мене као глумца смисао позоришта је у катарзи, и ја као гледалац волим да дођем у позориште да погледам представу која ће на мене да остави утисак. Најгоре што може да се деси кад изађем из позоришта или биоскопа је да останем празан - закључио је Ђорђевић.

Представе не живе

- Верујем да у Бањој Луци постоји између хиљаду и две хиљаде људи који иду у позориште. То је та нека критична маса људи која се, условно речено, потроши док ми четири или пет пута изведемо представу. За десет играња већ нема публике која ће да долази. И то је разлог зашто представе не живе у Бањој Луци - рекао је Владимир Ђорђевић. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.