Поглед искоса на будућност

БЕОГРAД - Збирка прича "Последња велика авантура", београдског аутора Павла Зелића, која је промовисана на претходном Сајму књига у Београду, привлачи велику пажњу критичара и читалаца.

Књигу, која садржи 13 (научно) фантастичних прича објавила је "Матица српска" у едицији "Прва књига" и то је први пут да се у оквиру ове чувене едиције (која постоји 50 година) нађе дјело такве врсте.

Зелић пише приче о "жаљењу за прошлим временима, невиности која је неповратно изгубљена и несналажењу јунака у свету који је кренуо даље, не нужно у добром правцу".

- У књизи "Последња велика авантура" говорим о дехуманизацији, која је много пластичније приказана уколико је описујем у свету у којем смо окружени роботима или зомбијима; о првим и истовремено последњим великим авантурама које ће моји ликови доживети - нагласио је Зелић.

Он карактерише своје приче као фантастични реализам, и то у смислу онеобичавања стварног свијета.

- Иако су неке од прича померене у будућност, та будућност може бити и наша стварност, ако на њу погледамо онако искоса и зачкиљимо мало. Можда тада угледамо неке шаблоне који су нам невидљиви, макар док нас држе заокупљеним све већим убрзањем живота и информација које не стижемо да процесуирамо - рекао је Зелић.

Фантастика у његовој књизи често покреће радњу, али би се прича, казао је он, могла преточити и у нешто сасвим овоземаљско или објаснити и рационализовати, по цијену одузимања те чудесности која читаву причу чини, у најмању руку, занимљивијом.

"Последња велика авантура" је једна од 20 збирки прича или пјесама овог жанра која се појавила у Србији током протекле године.

- То је само наизглед неочекивано, а у ствари је плод дугог рада и залагања уредника, издавача и, наравно, писаца да се управо таква књижевност пробије, како је то учинила у већини великих светских култура - истакао је Зелић.

Богата традиција

Српска фантастика има дугу и богату традицију.

- У "златно доба" српске културе и државности почетком 20. века, већ имамо и неколико за то доба модерних, футуристичких дела, СФ драму "После милијон година" Драгутина Илића, брата великог песника Војислава Илића и  роман "Једна угашена звезда" Лазара Комарчића, писаних у исто време када су Жил Верн и Херберт Џорџ Велс стварали нешто што ће се касније звати научна фантастика - казао Павле Зелић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.