Поезија чува сјећање

БAЊA ЛУКA - Вече посвећено пјесникињи Мири Aлечковић одржано је у петак у Народној и универзитетској библиотеци Републике Српске.

Велике пјесникиње присјетили су се њена кћерка проф. др Мила Aлечковић, издавач Мирослава Петровић, историчар, лингвиста и геополитичар из Париза Ив Батај и директор Народне и универзитетске библиотеке РС Ранко Рисојевић.

Водитељ програма била је професор Марија Павловић, а стихове су говорили бањолучки глумци Сања Грујић и Душко Мазалица.

- Верујем у памћење предака и у то да никада нисмо сами, да су преци увек уз нас. У детињству сам била окружена песницима, као што су Бранко Ћопић, који је био очев и мајчин кум, и Десанка Максимовић - рекла је Мила Aлечковић.

Она је подсјетила да су Мира Aлечковић и Десанка Максимовић била веома блиске пријатељице.   

- Драго ми је што се ово вече одржава у Бањој Луци, јер је Републике Српска посебна за нас који живимо у расејању. A поезија најбоље чува људско сећање, она је увек бесмртна. Расла сам са поезијом, па зато и нисам постала песник - каже Мила Aлечковић.  

Она је психолог, али и сама пише поезију и истиче да ће је сигурно и објавити.

- Овом вечери се сећамо једног времена које више не постоји, али поезија се циклично враћа, као што се враћамо и коренима. Мајка је јако волела Републику Српску, а њен отац је из Херцеговине. Михиз је за мајку говорио да је она срећан спој равнице и херцеговачких брда - испричала је Aлечковићева. 

Према њеним ријечима, живећи у Паризу, схватила је да је једина веза са отаџбином језик.

- Одрастала сам уз људе из света уметности. Међу њима је био отац Никите Михалкова, Сергеј, који је био добар мајчин пријатељ. То су моја сећања на детињство - закључила је Мила Aлечковић.

Дјела

Пјесничка дјела Мире Aлечковић припадају традиционалном току поезије која се везује за Јована Јовановића Змаја, Десанку Максимовић и Бранка Ћопића. Њена лирика се заснива на једноставности и искрености, писана је једноставним језиком блиским дјеци. О свом раду Мира Aлечковић је говорила:

- Стварање за децу мени значи враћање самој себи, свету детињства, чистијем од света одраслих. То је вечито тражење лепоте, доброте и љубави, потрага за уточиштем кад изневери свет одраслих.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.