Плата директора Петрића као плата премијера Српске

БAЊA ЛУКA - Директор Банског двора Културног центра Милорад Петрић у финансијском плану за идућу годину од града Бања Лука тражио је да се плате запослених у овој установи повећају и да се из буџета града издвоји чак 730.000 КМ за њихова примања, а само 120.000 за културни програм.

У Банском двору укупно је 37 запослених, који би према тој рачуници имали просјечну плату у износу од 1.644 КМ.

Бројни покушаји да из Aдминистративне службе града Бања Лука сазнамо колика је сада плата директора Банског двора и уредника програма у тој институцији остали су безуспјешни.

Незванично смо успјели да сазнамо да директор Банског двора Милорад Петрић мјесечно зарађује 4.500 КМ, плус минули рад, док уредници програма примају плату у износу од 2.000 КМ.

Петрићева плата тако је већа од плате министара у Влади РС који мјесечно зарађују 3.500 КМ, као и од потпредсједника Владе који прима 4.000 КМ. Директор Банског двора према овим подацима има плату као премијер РС.

Занимљиво је да док Петрић тражи још веће плате за запослене у Банском двору, Влада РС најављује умањење плата министрима за 15, а свим владиним службеницима за 10 одсто.

И док се управа Банског двора бори за плате, културни садржаји које нуде Бањолучанима, према мишљењу културних и јавних радника и грађана, никада нису били на нижем нивоу.

- Бански двор преживљава духовну кому. По мом, и мишљењу оног великог броја грађана који одавно тамо не долазе, кома је почела са почетком мандата актуелног директора ове институције - рекао је књижевник Зоран Костић.

Додао је да кома није одмах била препознатљива, али јесте као криза, временом све јаснија, а о хропцу се може говорити барем већ двије године.

- Безмало сваки садржај у том периоду представља безуспјешан покушај реанимације "банског болесника" и то уз неуобичајену издашност градског буџета. Испада да умјесто на лијекове, огроман дио новца се издваја за плате особља установе за пуко одржавање оно мало духа по коме Бански двор још увијек даје знаке живота - нагласио је Костић.

По мишљењу академског сликара Михаила Раките, проблем Банског двора настао је онда када је добио директора који "не зна шта је то култура".

- Доласком Петрића за директора Бански двор је полако почео да одбија своје посјетиоце. Постоје људи који су плаћени да се култура не развија, који су плаћени да буду њени кочничари. Сматрам да је цијена којом су запослени у Банском двору плаћени врло малена за опструкције и оно што су урадили на уништавању културе - истакао је Ракита.

Из буџета града Бања Лука за дјелатност Банског двора ове године издвојено је 1,9 милиона марака, а прошле године 1,4 милиона. 

Кафана

Најгоре што је директор Банског двора Милорад Петрић учинио било је да затвори култну кафану Банског двора у којој су се окупљали умјетници свих бранши и глумци и књижевници, и сликари и музичари. Кафану која је имала душу.

- Ту се дешавала култура овога града. Данас, нажалост, ничега више од свега тога нема. Све се ради про форме, да се испуни  обавеза према оном који даје тај буџет, па су ту изложбе овог или оног садржаја - рекао је Михаило Ракита.

Павиљон и Кастел

Постоје простори који су у надлежности Банског двора, а који немају некакву профилисану програмску политику и у којима се не дешава ништа. То су Музички павиљон "Петар Кочић" и Камена кућа на Кастелу.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.