Пјесник Перо Зубац: Мостарске кише нису најљепше, али су најпопуларније

БAЊA ЛУКA - Поезија ми је током свих ових година узела тренутке безбрижности. Никада нисам писао песме зато што сам усхићен, па чак ни оне љубавне. "Мостарске кише" нису моја најбоља песма, али јесу сигурно најпопуларнија. Отвориле су ми многа врата и увек их нове генерације поново читају - рекао је за "Глас Српске" пјесник Перо Зубац, аутор љубавне поеме "Мостарске кише", коју је написао прије четири деценије.

Увијек је, како каже овај пјесник, над његовом поезијом стајала једна завјеса туге, испод које су израњали стихови.

- Док ми је са једне стране поезија одузимала, са друге ми је дала могућност да осликам речима време у коме живимо. Коначно, када сам као млад написао "Мостарске кише", завршио сам добар део песничког задатка. Вероватно је поезија најбољи начин како ја саопштавам своје виђење света око себе - каже Зубац. 

Граду своје младости, Мостару, Зубац се вратио прије три године књигом "Повратак Мостару", којом је одао почаст и највећем лирику са Неретве, Aлекси Шантићу.  

- "Повратак Мостару" је првенствено повратак детињству и младости. У завичај нисам ишао 16 година, више из неких ирационалних разлога. Ове књиге не би ни било да ме нису позвали да дођем на поновно постављање споменика Aлексе Шантића, што ме подстакло да напишем "Ево се Мостару враћам..." - испричао је Перо Зубац. 

На његовој пјесничкој мапи уписане су пјесме "Опроштајна", "Улазиш у песму", "Кошћела", "Мостарска", "Као глад детиња", "Док сам те имао"...
    

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.