Оливера Ђорђевић - Хасанагиница доноси смех и сузе

Бањалука - "Хасанагиница" је јако емотивна прича и после читања, а не тек после гледања уживо на позоришној сцени. Иако публика зна да је реч о трагичној драми, биће различитих тренутака у представи баш као што се то дешава у животу. Један дан плачемо, а следећег се смејемо. Могу да обећам да ће ова "Хасанагиница" донети и смех и сузе.

Рекла је ово за "Глас Српске" редитељка Оливера Ђорђевић, која режира "Хасанагиницу" по тексту Љубомира Симовића на великој сцени Народног позоришта Републике Српске. Премијера ће бити 15. децембра, а Ђорђевићева каже да је радњу комада смјестила у данашње вријеме.

Симовићева "Хасанагиница" заснована је на народној пјесми и истинитој причи о трагичној судбини Фатиме Араповић, рођене Пинторовић, која се некада преносила са кољена на кољено у Имотској крајини.

- Иако постоји неколико драматизација народне песме "Хасанагиница", Симовићев текст је најприближнији нашем времену и најјасније осликава менталитет људи са Балкана. Нажалост, околности у којима је настала изворна песма нису се много промениле о питању мушко-женских односа, али и односа у друштву, ставова и предрасуда. Неке ствари се не мењају вековима на Балкану - казала је Ђорђевићева.

Редитељка сматра да се приче сличне "Хасанагиници" и данас дешавају свуда око нас.

- Истина је да неке ствари из наше околине "гурамо под тепих" и правимо се да их не видимо. Често гледамо парове попут Хасанаге и Хасанагинице и не обраћамо много пажње на њих, јер смо навикли на такве појаве - рекла је Ђорђевићева.

У представи Народног позоришта РС лик Хасанагинице тумачи Николина Јелисавац, а Хасанаге Жељко Еркић.

- Чињеница је да жене ни данас без обзира на разноразне извикане фразе о равноправности полова нису равноправне са мушкарцима. Тужно је што се оне понашају по моделима какви вековима владају код нас и где се врло добро зна "ко коси, а ко воду носи". Ако зауставите било које петогодишње дете на улици, било где на Балкану, оно ће без много размишљања дати одговор шта су мушки, а шта женски послови - истиче Ђорђевићева.

Додаје да су чак и у продавницама играчака са једне стране ружичасти предмети, а са друге пластични пиштољи и лопте.

- У рекламама жене најчешће рекламирају детерџенте, а мушкарци пиво. С времена на време невладине организације се огласе о питању равноправности полова или одређени политичари сакупљају поене на рачун права жена. Али, у стварности се није много тога променило од времена настајања "Хасанагинице" - сматра Ђорђевићева.

Наглашава да јој је у верзијама "Хасанагинице" које је раније гледала највише сметала подјела на два свијета, мушки који обухвата војнике и ратове и женски који се односи на кућни амбијент.

- У Србији 21. века имамо два света који су заправо два слоја у друштву. Када се ти светови сударе долази до преврата па чак и крвавих последица. У представи се бавимо и чињеницом да се ствари у нашој околини решавају насиљем, а што је још трагичније насиљем међу младима. Истина је да младе генерације излазе са оружјем у град и да се то често завршава трагедијом - каже Ђорђевићева.

Уговорени бракови

- Данас не постоје директно уговорени бракови као што је то некада било, када су родитељи одлучивали ко ће се са ким венчати. Међутим, данас имамо можда чак и горе варијанте склапања бракова, када породице кажу некоме: "Дошло ти је време, мораш да се венчаш!". Тада цела породица креће у потрагу за ситуираним и подобним будућим брачним партнером.

Сви ти критеријуми по којима су некада Хасанагиници тражили мужа вреде и данас. Не иде се баш са оружјем по девојку, али све остало је готово идентично - каже Оливера Ђорђевић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.