Фото: Октобарски салон - Умјетничка сучељавања у новом простору
Важно је да умјетници изађу из галеријских оквира у јавни простор, јер готово у сваком граду један те исти круг људи обилази изложбе. Због тога се понекад запитам: коме се у ствари обраћамо када ти људи овако или онако све знају, поготово ако радимо неки друштвено ангажован рад, ако желимо или поручити нешто или подстакнути друге на размишљање, дјеловање, реакције било какве оне биле.
Ова мисао нагнала је Игора Грубића да са радом "366 ритуала ослобађања" - једним од три пројекта којим се представио на јубиларном Октобарском салону - изађе у јавни простор и ступи у интеракцију са случајним пролазницима који немају обичај или навику да иду у галерије и музејске просторе.
- Свака реакција у тој комуникацији је добро дошла, јер ријеч је о једној врсти размјене мишљења и кроз то сучељавање ми смо врло често принуђени да развијамо толеранцију једни према другима - рекао је Грубић.
Управо је то била полазишна идеја организатора Октобарског салона који се одржава до 15. новембра на неколико локација у Београду - да се овим пројектом иницирају механизми комуникације између умјетника и публике с циљем успостављања дијалога и бољег разумијевања позиције и улоге умјетника у друштву.
- Немамо јавне галеријске просторе, где грађанин слободно улази и конзумира уметност, него смо приморали посетиоце да долазе на неке ексклузивне и мистериозне локације. Нико се добро не осећа када му се чини да је неко место тајно, елитно - истакла је умјетничка директорка овогодишњег Октобарског салона Бранислава Aнђелковић-Димитријевић.
Овогодишњи салон назван је "Околност" по централној изложби која сагледава маркантне, инспиративне и критички утемељене умјетничке позиције у Србији у овом тренутку, кроз радове двадесетак умјетника који углавном живе и раде у Србији, али су присутни и на међународној сцени.
На отварању додијељене су три равноправне награде Салона које су припале Катарини Здјелар, Даринки Поп-Митић и Раши Тодосијевићу. Aлександар Јестровић - Јамесдин добитник је награде Културног центра Београда. Троструки лауреат је Владимир Николић коме је за видео-инсталацију "Пра-убиство" припала награда Међународног удружења ликовних критичара, секција Србије, Музеја примењене уметности, као и признање новинара београдских редакција.
Катарина Здјелар, која живи и ради у Ротердаму, награђена је за видео-рад "Савршен звук" (The Perfect Sound), који биљежи једну сеансу на курсу за "уклањање страног акцента" у енглеском граду Бирмингему. Ријеч је о критичком видео-есеју о културној и језичкој хегемонији и стереотипима, као и прагматичним и психолошким потребама да се сакрије идентитет препознат у језику.
- Присуствујемо продукцији неутралности и то је у Енглеској, наравно, питање класе, јер је језик јако везан за припадност одређеној класи. Код нас нагласак има друго значење, јер као што знамо, у рату у Босни људи нису могли да се препознају само по изгледу, него је исто било јако битно како говоре - рекла је Катарина Здјелар.
Она је додала да рад поприма другачији локалитет тамо гдје се представља, али је информисан контекстом у ком је рођена, а то је Југославија.
- Отац ми је из Приједора, тако да сам одрастала уз његов говор, док ми деда живи близу бугарске границе. Због мог презимена које није типично за Србију увек сам била и странкиња у сопственој средини. У Холандији опет то добија ново значење због читавог процеса имиграције и натурализације - казала је Катарина Здјелар.
Биљана Ђурђевић је на Салону изложила радове који представљају завршницу свих њених досадашњих серија.
- Сликом "Недодирљиви", која се бави старијим, дементним људима који постају гранични случајеви и постају они који су невидљиви и недодирљиви за остатак света, заокружујем циклус који је почео са "Седам смртних грехова" - нагласила је Ђурђевићева.
Централна слика "Синхроно пливање" је из опуса о дјеци и адолесцентима.
- Овим сликама завршила сам поглавље којим сам се бавила више од деценије. "Плаже" су излет из стандарда којима се бавим и наговештај шта ћу да радим после - закључила је Ђурђевићева.
Урош Ђурић се представио пројектом "Друштвени портрети" који се у својој форми базира на "Пробним тестовима" (Screen Tests), које је Ворхол радио прије 40 година у Фабрици (The Factory).
- Тај рад никад нисам видео до пре две недеље када сам га нашао на You Tube -у, али сам читао о њему у Ворхоловој књизи "POPism", која је издата пре 20 година у оквиру неке нишке издавачке куће. Сећам се да ми је то изгледало као добра идеја да управо на тај начин можеш да прикажеш једну друштвену платформу тиме што ћеш све људе убацити у исту ситуацију, а то јесте прича о мом животу - рекао је Ђурић.
Свих 49 људи који су одабрани за његов рад улазили су у Ђурићев живот директно или индиректно, као што су код Ворхола улазили у Фабрику.
- Када сам видео Ворхолов рад пре 15 дана на Интернету, био сам запањен колико сам заправо погодио из онога што сам читао, а никада видео, формалну структуру тог рада која ми је била нека почетна идеја како реализујем - казао је Ђурић.
Овај рад се не разликује од његових претходних, иако се овога пута изразио другачијим медијумом.
- Везан сам за ту поп "иконичост", с тим што је ово за мене и даље врста ревитализације идеје о репрезентативном друштвеном портрету или грађанском портрету, како се то некада звало, који је последњих пола века фактички нестао као уметничка форма у нашем друштву - нагласио је Ђурић.
Најновији видео-рад Катарине Здјелар зове се "Shoum".
- Видео прати процес два младића у Београду, који у своје слободно време певају по локалима и тако зарађују новац. Најчешће певају домаће песме зато што не говоре енглески језик. Међутим, сад су почели да размишљају да изводе песме и на страним језицима, тако да је ово била њихова проба увежбавања стране песме. Будући да не говоре енглески, они заправо производе један приватни језик, који је не-језик. У ствари, они преводе њихово искуство слушања енглеског у искуство говора тог језика. Тако да је "Shoum" оно на који начин они чују реч "Shout", како иде наслов песме - објаснила је Катарина Здјелар.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.
Најновије вијести из рубрике