Ојкача амблем крајишке баштине

Београд - У пуној сали Етнографског музеја у Београду одржано је несвакидашње предавање Ненада Грујичића о теми “Нематеријална културна баштина Срба Крајишника у Србији”.

Предавању је присуствовао и предсједник националне комисије UNESCO-а за Републику Србију, Триво Инђић, челници Представништва Републике Српске у Београду, са директором Млађеном Цицовићем на челу, писци, етномузиколози,  социолози, новинари и бројна публика разних генерација.

Попут пјесника Васка Попе, Миодрага Павловића, Бранка В. Радичевића, Божидара Тимотијевића, Здравка Крстановића, Aнђелка Aнушића и других који су се бавили српском  народном поетском  баштином, Грујичић већ дуже вријеме изучава десетерачки двостих ојкаче, вјековне крајишке пјеваније.

Досад се појавило пет издања његове култне књиге “Ојкача” (студија и антологија), која је први пут штампана прије четврт вијека. 

Уз исцрпно предавање у Етнографском музеју, Грујичић је понудио и двадесетак видео-снимака ојкаче са терена. Наступила је и Школа традицијског српског и балканског пјевања Бојане Николић, као и ојкачке младе групе “Плитвице” и “Момци Буковице”. Посебно је истакнуто старо козарско коло, гдје се ојкача најмоћније показује у својој непоновљивој раскоши и љепоти. Поменут је и значај крајишког етномузиколога и академика Владе Милошевића за ову област, чије име носи значајна етномузиколошка и научна манифестација у Бањалуци.

Грујичић је дотакао и неке проблематичне номинације из балканског окружења, којима су на листе UNESCO-а постављени елементи нематеријалног културног насљеђа као хрватска баштина, а који неспорно припадају српској традицији (ојкање-ојкача, бећарац, нијемо-глуво коло). Утврдио је да Србија, односно Република Српска морају као пандан Хрватској  номиновати ојкачу, бећарац и глуво коло за UNESCO, као репрезентативну појаву српског нематеријалног културног блага на Балкану.

Интересовање

Посебно интересовање изазвао је дио предавања посвећен апатридној позицији и факторима угрожавања нематеријалног културног насљеђа Срба Крајишника у Србији. Грујичић је указао на лошу и апатичну атмосферу у афирмацији културног блага српских избјеглица у Србији, неадекватно медијско тумачење крајишке баштине и импровизован однос државних институција.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.