Нов поглед на Бранкову поезију

Мирна Пијетловић
Додај glassrpske.com као Гугле извор
Фото: Нов поглед на Бранкову поезију

СРЕМСКИ КAРЛОВЦИ - У славу Бранка Радичевића, великог пјесника српског романтизма, у петак је свечано отворено 39. Бранково коло, највећа пјесничка манифестација у Србији и окружењу.

Овогодишње "Бранково коло" трајаће до 13. септембра у Сремским Карловцима, на Стражилову и у Новом Саду.

У надахнутој атмосфери, пред мноштвом публике, бесједу о Бранку Радичевићу и нов поглед на његову поезију и живот дао је угледни писац Миро Вуксановић, а драмски умјетници Ружица Сокић, Весна Чипчић и Бошко Петров казивали су Бранкову, Лазину и поезију Црњанског.

У програму су учествовали и истакнути пјесници: Љубивоје Ршумовић, Драган Колунџија, Злата Коцић, Иван Растегорац, Хусеин Дервишевић, Миљурко Вукадиновић, Јованка Стојчиновић-Николић, Борис Лазић, Стела Манасијевић и Гордана Ђилас.

У музичком дијелу наступили су еминентни музичари класичне музике из Новог Сада.

Директор "Бранковог кола" Ненад Грујичић уручио је Миру Вуксановићу статуету за бесједу о Бранку и укупни књижевни опус као највише признање "Бранковог кола".

- Написати неримован сонет исто је што играти тенис без затегнуте мрежице. Поезија 20. века развијала се махом без метричке супстанце песме, без мелодијске магије матерњег језика. Отворен је простор (зло)употребе тзв. слободног стиха, који је поништио мелодијски супстрат поезије и тиме комуникацију са публиком. Срећом, на стражиловској линији певања задржале су се звонколике матрице српскога језика у поезији - рекао је Грујичић.

У вечерњим сатима Мирко Вуксановић је говорио пјесме у прози у рубрици "Тако говоре песници", а затим су наступили лауреати награде "Печат вароши сремскокарловачке" Гордана Ђилас и Aндреј Јелић Мариоков.

У петак увече на Стражилову је све било спремно и за свечано уручење награда "Стражилово" и Пјеснички маратон, а у Новом Саду требало је да крене тема манифестације "Књига и језик", коју је требало да отвори Михајло Пантић.

Бесједа

- Занос Бранка Радичевића је означио почетак новије српске поезије. У његовом, недокучивом, просторчићу између јаве и сна своје природно гнездо нашла је реч за коју се говорило да није за песму и свечани говор. A каква је то вештина довољан је доказ један једини стих, одвојен и просејан пред обавезну реченицу у приликама као што је ова, али је и та реченица чиста метафора, јер каже: Бранково коло је отворено! - рекао је у бесједи о Бранковој поезији Миро Вуксановић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.