Никола Коља Пејаковић: Законом могуће протјерати мешетаре и квазипродуценте

Уколико се оснивању Центра за развој кинематографије Републике Српске приступи чиновнички и уколико у тај центар не уђу људи који знају шта је филм и који имају регионални углед и продуцентско и филмско искуство, мој одговор је врло једноставан: Десиће се катастрофа.

Рекао је ово за "Глас Српске" глумац, редитељ и сценариста Никола Коља Пејаковић, поводом вијести да ће ускоро бити основан Центар за развој кинематографије Републике Српске, који је и први предлагач оснивања филмског института Републике Српске.

* ГЛAС: Будући да сте Ви и предложили Министарству да се оснује Институт за филм, да ли су се стручни сарадници из Министарства консултовали са Вама о раду и програму тог института?

ПЕЈAКОВИЋ: Не. Имао сам само неформалне контакте са појединим службеницима из Министарства просвјете и културе Републике Српске.

* ГЛAС: На којим основама би центар требало да буде заснован?

ПЕЈAКОВИЋ: Разлог оснивања филмског центра требало би да буде стварање јаке и стабилне филмске индустрије Републике Српске, као и стратегије која ће довести до законски уређеног стања у кинематографији, односно до јасних и прецизних правила игре.

Кад се то постигне, онда ће се смањити могућност да одређени мешетари и квазипродуценти са стране долазе и узимају паре Републици Српској стварајући филмове који немају никакве везе са Републиком Српском и од којих она нема користи него чак има и штету.

* ГЛAС: Какви људи, у професионалном смислу, би требало да се налазе на челу тог центра?

ПЕЈAКОВИЋ: У Бањалуци се зна ко живи од филма и ко зна нешто о филму. Ко год буде ушао у тај филмски центар мора да обуче дрес Републике Српске и да брани боје Републике Српске, односно да на неки начин брани интегритет Републике Српске.

* ГЛAС: Да ли предлажете неки модел по којем би се центар могао направити?

ПЕЈAКОВИЋ: Мислим да ми треба да се угледамо на мале кинематографије које бране своје ауторе, као што је рецимо израелска кинематографија. Закон о кинематографији треба да буде постављен по угледу на мале кинематографије које се боре за свој идентитет. Ми смо земља која тек прави своју кинематографију и морамо да штитимо своје ауторе и филмске раднике. Филмски центар, поред бриге о домаћем филму, мора да обрати нарочиту пажњу на копродукције и да кроз сарадњу са филмским центрима других држава изграђује и сопствену. Без копродукције нема ни домаћег филма.  

Политичка алатка

* ГЛAС: Колико је филм у БиХ полигон за политичке манипулације?

ПЕЈAКОВИЋ: Филм није само умјетност, филм је и политичка алатка, што се може најлакше видјети на примјеру сарајевске кинематографије. Њихов план је стварање унитарне државе и они за то користе филм, као једну врло ефикасну алатку. Прошли рат ће очигледно бити њихова вјечна тема, а ширење њихове верзије ратних догађаја ближе и даље историје остаће један од стратешких циљева културне елите града Сарајева. Ми као један стари народ морамо да се заштитимо од историјских фалсификата, да заштитимо нашу националну баштину и на крају да заштитимо Републику Српску којој, као што видимо, сваки дан активно раде о глави.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.