Незаборавно дјело лиричара српског романтизма

Сремска Каменица - Један од првих писаца у српској књижевности који је стварао поезију за дјецу, Јован Јовановић Змај, умро је на данашњи дан прије 112 година, а многобројни пјесници данас ће му одати пошту широм Београда.

Један од највећих лиричара српског романтизма по занимању је био љекар, а током цијелог живота бавио се уређивањем и издавањем књижевних, политичких и дјечјих часописа.

Најзначајније Змајеве збирке пјесама су "Ђулићи" и "Ђулићи увеоци". Прва говори о срећном породичном животу, а друга о болу за најмилијима.

Поред лирских пјесама, писао је сатиричне и политичке пјесме, те, наравно, пјесме за дјецу.

Сремска Каменица је некада носила име Змајева Каменица, у част Јовану Јовановићу Змају који је био изабран за првог потпредсједника Српске књижевне задруге и израдио њен амблем.

Велики број његових шаљивих и дјечјих пјесама, штампаних по разним листовима и часописима, изашао је у два издања цјелокупних дјела, "Певанија" и "Друга певанија". Посљедње су штампане збирке "Снохватице" и "Девесиље".

У прози је написао једну пјесничку легенду ("Видосава Бранковић" и један шаљиви позоришни комад ("Шаран").

Змај је и преводио, нарочито из мађарске књижевности. Најбољи су му преводи мађарског пјесника српског поријекла Шандора Петефија. Из њемачке поезије преводио је дјела Гетеа и с успјехом подражавао Хајнеову љубавну лирику и епиграм и оријенталску поезију Фридриха Боденштета.

Од осталих превода из стране књижевности, најпознатији су "Демон", чији је аутор Љермонтов, и "Енох Арден" енглеског пјесника Тенисона.

Од 1880. године па до смрти издавао је дјечји лист "Невен", најбољи српски дјечји лист тог времена.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.